BRISEL, U godišnjem izvještaju Evropske komisije o BiH navodi se da je za period od 2009. do 2011. godine za BiH namijenjeno 89,1 miliona evra.
Glavnina ove pomoći trebalo bi da se utroši na jačanje javne administracije, ustavne reforme, pravnu državu, civilno društvo, kulturu, razvoj malog i srednjeg preduzetništva, tržište rada i usklađivanje zakona sa zajedničkim evropskim zakonodavstvom.
Oko tri miliona evra namijenjeno je programima za jačanje civilnog društva, posebno za jačanje borbe protiv korupcije.
U izvještaju se navodi da bi 200 miliona evra za zapadni Balkan trebalo da budu “poluga” za investicije od milijarde evra, u okviru čega će i BiH profitirati učešćem u zajedničkim fondovima, razvojnim programima i regulaciji banaka.
Osim toga, specijalni nacionalni IPA krizni fond iznosi oko 39 miliona evra, i njime će se finansirati mala i srednja preduzeća, transport, zaštita okoline i sektor energije.
Brisel će osigurati i sredstva pohranjena kod Agencije za osiguranje depozita, kako bi se spriječili negativni efekti krize u ovom domenu.
Kad je riječ o regularnom IPA programu pomoći, veliko kašnjenje novčanih sredstava na relaciji Brisel-BiH tumači se “kompleksnom institucionalnom i političkom situacijom u zemlji i problemima u imenovanju nacionalnog koordinatora za IPA program pomoći.
Brisel prigovara da se jako malo učinilo na decentralizaciji fondova, da nema dovoljno kadrova, a da je to jedan od najvažnijih srednjoročnih prioriteta uopšte i “nezaobilazan korak”.
Sva sredstva iz IPA fonda, iz kojeg se isključivo finansira zapadni Balkan, implementira Delegacija Evropske komisije u Sarajevu.
IPA fond namjerno je napravljen kao kopija evropskih fondova namijenjenih članicama EU.
Decentrilizovani fondovi znače da briselskim sredstvima upravljaju i dodjelju ih domaći kadrovi, jasno, uz kontrolu Evropske komisije. To je vježba za bezbolno prelaženje na velike fondove poslije članstva u EU. Srna