SARAJEVO, Plate direktora u javnim preduzećima ne smiju biti smanjene niti mogu biti regulisane jedinstvenim zakonom kako predlaže predsjednik Vlade, istakli su direktori firmi čije je visine plata preključe obznanio premijer FBiH Mustafa Mujezinović.
Direktori pojedinih preduzeća objašnjavaju kako bi novi zakon samo destimulisao menadžment jer bi njegovom primjenom direktorske plate bile manje od plata zaposlenih u preduzeću. Takođe tvrde kako je nelogično da plate direktora preduzeća, koje nisu finansirane iz budžeta, budu jednake platama rukovodilaca firmi koje su na budžetu.
Bakir Karahasanović, direktor Međunarodnog aerodroma u Sarajevu, smatra kako nije u redu da FBiH usvoji zakon o platama kojim bi direktorske plate mogle biti umanjene.
“Živimo od rezultata vlastitog rada. Aerodrom nikad nije bio finansiran iz budžeta FBiH. Plate treba definisati u skladu s uslovima i rezultatima rada. Stimulativna i destimulativna komponenta treba da postoji i to je svugdje u svijetu praksa”, kaže Karahasanović, čija je plata po spisku koji je objavio premijer 4.600 KM.
Karahasanović je jedan od osam direktora čija plata, po tvrdnjama premijera, nije u skladu sa Zakonom o platama članova organa upravljanja institucija FBiH. Po ovom zakonu, plata direktora može biti najviše pet prosječnih plata u FBiH ili 4.000 KM.
“Nije fer da plata direktora čije je preduzeće godinu završilo s 20 miliona KM gubitka bude ista kao i kod direktora čije je preduzeće poslovalo bez gubitka i još imalo dobiti”, rekao je Karahasanović.
Matan Žarić, direktor “Elektroprivrede HZ HB”, kaže kako je Vlada FBiH vlasnik svih preduzeća i da će sve što ona usvoji biti provedeno.
“Ali je nelogično da plata direktora koji vodi firmu od 15.000 ljudi bude identična plati direktora opštinskog vodovoda, gdje je zaposleno 50 osoba. Država nikako da izdvoji preduzeća koja su za nju od strateškog značaja”, rekao je Žarić, koji je juče demantovao premijerov spisak, po kojem je njegova plata 5.309 KM.
Osim direktora Međunarodnog aerodroma u Sarajevu i “Elektroprivrede HZ HB”, plate više od 4.000 KM, koliko je to propisano Zakonom o platama članova organa upravljanja, imaju direktori “Hrvatske pošte” Mostar, Agencije za nadzor osiguranja FBiH, “BH Telekoma”, “BH Pošte”, “BH Airlinesa” i Zavoda PIO/MIO FBiH.
Najvišu platu u FBiH, po Mujezinovićevom spisku, ima Zlatko Barš, direktor Agencije za bankarstvo FBiH, i ona je 9.029 KM. Njegova plata tri puta je veća od premijerove, koja iznosi 2.800 KM. Odmah iza Barša je Ramiz Džaferović, predsjednik Uprave Razvojne banke FBiH, s platom od 6.917 KM. Plate direktora Razvojne banke, Agencije za bankarstvo i FERK-a izuzete su iz Zakona o platama članova organa upravljanja.
Po visini mjesečnih primanja, iza Džaferovića slijedi Željko Gugić, direktor “Hrvatske pošte” Mostar s platom od 5.795 KM.
Predstavnici “Elektroprivrede HZ HB” i “Hrvatske pošte” Mostar kažu da ovi Mujezinovićevi podaci ne prikazuju neto nego bruto plate njihovih direktora.
U Ministarstvu prometa i komunikacija FBiH, koje je resorno za većinu preduzeća koja ne poštuju zakon u pogledu visine direktorskih plata, ne znaju na koji način je premijer došao do menadžerskih plata.
“Njihova osnovna plata ne smije biti veća od 4.000 KM. Direktorska mjesečna zarada može biti veća ukoliko im je u platu uračunat minuli rad ili određene naknade. Minuli rad može biti najviše 20 odsto na platu. Većina ovih direktora ima po 25 ili 30 godina radnog staža. Tako da njihova plata može biti 4.500 KM”, objasnili su u Ministarstvu, istakavši kako privreda i uprava nikad ne mogu biti u istom rangu jer privreda puni budžete i fondove. Nezavisne novine