SARAJEVO, Spoljnotrgovinski deficit BiH u prvih 10 mjeseci ove godine iznosio je 5.505.114.196, što je za 586.757.815 KM, odnosno 11,93 odsto više nego u istom periodu lani.
U tom periodu BiH je ostvarila izvoz u vrijednosti od 7.027.017.656 KM, što je za 1.037.605.858 KM, odnosno 17,32 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok je vrijednost uvoza iznosila 12.532.131.852 KM, što je za 1.624.363.673 KM, odnosno 14,89 odsto više nego za 10 mjeseci lani.
”Nivo pokrivenosti uvoza izvozom povećan je za 2,12 odsto i u ovom periodu iznosio je 56,07 odsto”, rekao je novinarima u Sarajevu ekonomski analitičar u Spoljnotrgovinskoj komori BiH Igor Gavran.
On smatra da su i pokrivenost uvoza izvozom i nivo deficita relativno zadovoljavajući, s obzirom na složene ekonomsko-socijalnim uslove privređivanja u BiH.
Prema njegovim riječima, najznačajniji spoljnotrgovinski partneri BiH u izvještajnom periodu ostale su pojedine članice CEFTA 2006 (prije svega, susjedne zemlje) i Evropske unije.
”Prema grupama zemalja, najznačajniji spoljnotrgovinski partner BiH je u kontinuitetu Evropska unija (55,68 odsto izvoza i 48,72 odsto uvoza), dok se pojedinačno izdvajaju Hrvatska (14,65 odsto izvoza i 17,94 odsto uvoza), Njemačka (14,97 odsto izvoza i 8,86 odsto uvoza), Srbija (12,37 odsto izvoza i 11,15 odsto uvoza), Italija (11,46 odsto izvoza i 7,74 odsto uvoza) i Slovenija (8,65 odsto izvoza i 9,25 odsto uvoza)”, precizirao je Gavran.
On je dodao da je pokrivenost uvoza izvozom u spoljnotrgovinskoj razmjeni sa najznačajnijim partnerima povećana i dostigla je 65,31 odsto s CEFTA-om i 64,09 odsto s Evropskom unijom, a ostvaren je suficit s UNMIK-om (Kosovom) (6.916,37 odsto), Albanijom (1.562,69 odsto), Crnom Gorom (636,39 odsto), Švedskom (121,82 odsto) i Slovačkom (107,45 odsto)
‘U strukturi spoljnotrgovinske razmjene BiH za prvih 10 mjeseci, analiziranoj prema sektorima privrede, uočljivo je povećanje i izvoza i uvoza u svim sektorima.
Izvoz je najviše povećan u sektorima rude, metali i proizvodi i koža, krzno, tekstil i proizvodi i to po 21,92 odsto, zatim u sektoru hemijski i farmaceutski proizvodi, đubriva, plastika, guma 19,40 odsto, drvo, papir i namještaj 17,81 odsto i mašine, aparati, mehanički uređaji, kotlovi i drugo 16,88 odsto.
Najmanje povećanje izvoza zabilježeno je u sektoru kamen, kreč, cement, beton, keramika i proizvodi (5,03 odsto).
U posmatranom periodu uvoz je najviše povećan u sektorima mineralna goriva – 27,35 odsto, koža, krzno, tekstil i proizvodi 16,76 odsto i rude, metali i proizvodi 14,40 odsto. Najmanje povećanje uvoza bilo je u sektoru drvo, papir i namještaj – 3,98 odsto. Srna
