VAŠINGTON, Depresija ne mora da bude velika – sa redovima za hljeb, eksplozijom nezaposlenosti i brisanjem vrijednosti akcija na berzama.
Privreda, kažu američki ekonomisti, može da utone u blažu depresiju, onu koja se piše sa malim “d”. A to je ono što se možda događa danas.
Nevolja je što, za razliku od recesije koja se lako definiše, nema čvrstih pravila za ono što čini depresiju. Svi se uglavnom slažu da depresije nije bilo poslije epskih nevolja iz tridesetih godina.
Ali, sa svakim novim naslovom o teškom vremenu, od kojih poslednji govori od alarmantnom smanjenju ekonomije SAD za 6,2 odsto u četvrtom kvartalu, izgleda da nova depresija kuca na vrata.
“Vjerovatno smo već u depresiji. Ali, nećemo je priznati prije nego što prođe godina, pošto moramo da je vidimo iza nas,” kaže Piter Moriči (Peter Morici) profesor ekonomije na univrzitetu u Merilendu.
Niko u SAD ne spori da je tekući privredni zastoj recesija. Recesija ima dvije zgodne odrednice, obe sad prisutne – dva uzastopna kvarala ekonomskog pada, i kad to kaže Nacionalni biro za ekonomska istraživanja.
Objava depresije je mnogo složenija.
Po jednoj odrednici, depresija je ekonomsko opadanje dugo tri godine ili duže, sa padom produkcije od 10 procenata i stopom nezaposlenosti iznad 10 odsto. Tekuće opadanje se u tu definiciju još ne uklapa: staro je 15 mjeseci, pad proizvodnje je 6,2 odsto a stopa nezaposlenosti iznosi 7,6 proceneta.
Druga definicija kaže da je depresija uporna recesija tokom koje stanovništvo mora da se odriče dijela imovine da bi plaćalo svakodnevne životne potrebe. Za neke porodice u SAD, to se sad dešava.
Analitičari kažu da je depresija recesija koja se “ne ispravlja sama” zbog fundamentalnih problema u ekonomiji, kao što su propale banke ili ogroman trgovinski manjak.
Ili, možda je depresija što god korporativna Amerika kaže da je jeste. Neki ekonomisti u SAD već govore o depresiji u opisima tekućeg stanja.
Velika depresija iz tridestih godina je i dalje noprikosnovena. Nezaposlenost je bila veća od 25 proceneta. Od 1929. do 1933. godine američka ekonomija se umanjila za 27 odsto. Akcije su izgubile 90 proceneta vrijednosti. Beta
Da li će recesija pasti u depresiju
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
dali ce recesija pasti u depresiju,po mom skromnom misljenju da hoce.ratni sam imigrant u evropskoj zajednici i jos uvijek se sjecam u bivsoj jugoslaviji, kada smo meso upisivali preko sindakata, placali na rate, tako isto ljetovanja.ajde to je bila recimo neka zivotna potreba, ali gledam ovdje, sve sto je iznad zivotni potreba postalo je primarno.mobitele imaju svi, cak i kucni cuko, na odmore se takmice gdje ce, kuce sto ljepse, estetika tijela, muskog, zenskog, nezavisno, frizer sto poznatiji, auta sto luksuznija,i sve to na kredit. a sto se tice obrazovanja tu najmanje novaca, vazno je sto prije naci posao, skola je izgubljeno vrijeme.ta ideologija dovela je do velikog zaduzenja gradanja bez pokrica, trosilo se vise od realni primanja, standard je bio iznad sredisnjeg.ali sve je to bilo samo na papiru, dosta da jedan neplati u krizu ulaze svi.sada mnoge banke faliraju, firme zatvaju, narod nepismeni ostaje bez posla, koji je svoju mladost ulozio u fabriku, ali se dalje nije specijalizirao, ali je imao neki svoj standard iznad svoji mogucnosti i naravno da upada u depresiju i te kako, ma ne samo upada u krug zapostavljeni i zaostali, nema sanse, nema specijalizacije za nesto novo i ostaje na putu, gubi sve.kako prezivljavamo mi imigranti, naucili smo u nasem sistemu,” pokrij se onoliko koliko ti dug jorgan”.skoluj se, skoluj djecu, prezivljavaj kako znas, ali skola je zivot. samo tako cemo opstati i u depresiju necemo pasti.