BEOGRAD, Nema rasta bez investicija i izvoza, razvoja biznisa, malih i srednjih preduzeća, izjavio je danas predsjednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i dodao da se nacionalnim politikama, pre svega, moraju podržati sektori koji imaju najviše potencijala za to, kao i kapacitete da sa sobom povuku i ostatak privrede.
On je na skupu u PKS na temu sektorske politike rekao da je u kreiranju novih politika i modela rasta potreban sektorski pristup koji omogućava jasniji fokus pri definisanju šta se želi postići, namjenski kreirane mjere podrške za svaki sektor pojedinačno, proaktivan pristup u privlačenju investicija i promociji izvoza.
“Svrha sektorskih politika je da prije svega održimo one sektore i firme koje podršku mogu najbolje da iskoriste i koje imaju potencijal za rast i razvoj i mogu da doprinese razvoju drugih”, rekao je Čadež.
Stav PKS je kako je kazao, da se nacionalnim politikama moraju podržati sektori koji imaju najveću dodatu vrijednost, prevashodno prerađivačka industrija, potencijale za izvoz i nove investicje i kapacitete da sa sobom povuku i ostatak privrede.
“Da bi se što bolje iskoristili njihovi potencijali sektorske politike moraju pratiti ne samo jasni programi podrške privredi, već i akcioni planovi i izgrađen mehanizam monitoringa”, rekao je.
Kako je istakao, donosioci odluka treba da djeluju koordirano i što strategije, mjere i politike koje budemo donosili budu efikasnije i usklađenije sa standardima i principima razvijenih evropskih ekonomija bićemo bližu i otvaranju i bržem završetku pregovora za Poglavlje 20 koje se tiče preduzetništva i industrijske politike, a naša privreda sposobnija za izlazak za tržišnu utakmicu na međunarodnom tržištu.
On je naveo da je značajno to što čine zajedno privreda, država i ekonomija.
Čadež je najavio i da će u PKS 28. juna biti održana prezentacija studije koju je uradila komora, a koja je obuhvatila analizu 114 različitih sektora koji su analizirani po više indikatora na osnovu modela koji do sada nikada nije rađen.
Prve analize prošlogodišnjih rezultata pokazale su da je osim povećanja profitabilnosti većih i srednjih kompanija dobit malih povećana 2,5 puta u odnosu na prethodnu godinu, naveo je predsjednik PKS.
Takođe, najmnogobrojnija mikro preduzeća smanjila svoj gubitak za tri petine, rečeno je na konferenciji.
V.d. direktora Razvojne agencije Srbije Miloš Petrović, koji je i šef pregovračke grupe za poglavlje 20 o preduzetništvu i industrijskoj politici, rekao je da je došlo vrijeme da se uradi revizija Strategije razvoja industrije za period 2011. do 2020.
“Nova strategija i politika industrijskog razvoja, mora da obuhvati horizontalne i vertikalne industrijske politike”, rekao je Petrović ističući da u fokusu treba da bude prerađivačka industrija.
Ona je rekao da se horziontalna politika odnosi na na poboljšanje tržišta, donošenje reuglatorinog i zakonodavnog okvira i stvaranje stabilnog i predvidivog poslovnog okruženje.
Petrović je naveo da je važna i podrška industrijskom razvoju kroz osnaživanje tehnoloških inovacija i jačanju veze između inovacije i privrede.
“Prađivačaka industrija je ključni pokretač rast broja zapslenih i generiše najveću dodatu vrijednost. Na primjer, ako izvozimo trupce po kubiku je to 30 do 50 evra, već furnir je 200 evra po kubiku, kada se rade stolice i drugi nameštaj to je tri do četiri puta veća dodata vrijednost, naglasio je Petrović.
On pita zašto to ne bismo radili kada imamo dovoljno znanja i pameti.
Prema njegovim riječima, prerađivačka industrija ima 16.437 registrovanih privrednih društava i zapošljava 300.000 ljudi.
Direktor Centra za visoke ekonomske studije Nemanja Šormaz je izjavio da u fokusu treba da budu mala i srednja preduzeća, kao i firme koje mogu da plasiraju svoje priozvode i izvoze.
“Izvoz je veliki potencijal srpske privrede. Izvoz čini svega 45 odsto BDP, dok u nekim zemljama je od 70 do 80 odsto. Izvoz je taj koji uz investicije mora da bude motor rasta”, naglasio je Šormaz.
On je rekao da su perspektivni sektori: mašine i elektronika, metal, alati i sečiva i profili, agrobiznis sa višom dodatom vrednošću na bazi mleka, žitarica, hrana za životinje, prerada drveta – proivodnja namještaja, hemija – plastična ambalaža, tekstil, obuća i odeća, kao i IT sektor koji predstavlja mrežu između svih tih sektora i poboljšava njihovu konkurenost.
Konsultant za privlačenje direktnih stranih invesitcija Svjetske banke Jovan Miljković je rekao da se ukupan obim direktnih stranih investicija u svijetu vratio u 2015. na nivo iz perioda prije svjetske ekonomske krize.
“U odnosu na 2007. zemlje u razvoju igraju sve već ulogu”, rekao je Miljković ističući da se i u Srbiji u 2016. nastavlja povećanje investicija u oblasti autoindustirije i djelova, kao i tekstilnoj industriji. Tanjug