BEOGRAD, Predsjednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin kaže da je rast domaće privredne aktivnosti u prvoj polovini 2010. godine posljedica rasta izvozne tražnje.
“Ovaj rast bi bio znatno veći da smo imali mnogo veći broj kompanija koje su izvozno orijentisane i da je srpska vlada imala veći nivo podsticaja za one kompanije koje su organizovane da proizvode radi izvoza”, rekao je on.
Bugarin je naveo da je za prvih sedam mjeseci 2010. obim spoljnotrgovinske razmjene Srbije sa svijetom povećan za 7,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine i dodao da nivo spoljnotrgovinske razmjene u tom periodu iznosio 14,4 milijarde dolara.
“Uvoz je rastao stopom od tri odsto, a izvoz stopom od 16,5 odsto, a smanjen je deficit za 9,9 odsto i nivo pokrivenosti uvoza izvozom je veći za oko sedam odsto i iznosi 57,4 odsto”, rekao je Bugarin.
Ističući da je u 16 privrednih oblasti ostvaren rast, a u 13 oblasti pad, on je dodao da je u prvih sedam mjeseci ove godine zabilježeno povećanje industrijske proizvodnje za 4,8 odsto u odnosu na isti period 2009.
Bugarin je podsjetio da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom kvartalu 2010. iznosio 1,6 odsto, iz čega se može zaključiti da je zaustavljen trend pada privredne aktivnosti u Srbiji. Procjena je da će se do kraja ove godine ostvariti projektovani rast BDP-a od 1,5 odsto.
Ključni izazovi sa kojima će se naša zemlja suočiti do kraja 2010. i 2011. godine su, prema njegovim riječima, strukturno prilagođavanje, povećanje investicija, reforma obrazovanja sistema, korišćenje savremenih tehnologija, kao i povećanje konkurentnosti privrede.
On je ukazao i na visok nivo tehnološke zaostalosti srpske privrede, kao i na neodgovarajuću privrednu strukturu i nizak nivo konkurentnosti srpske privrede, nepostojanje industrijske politike i na neophodnost ubrzanje reforme obrazovanja.
Broj zaposlenih manji za 60.000
Govoreći o 2009. godini, Bugarin je naveo da je broj zaposlenih smanjen za 60.000. Na to su najviše uticali promena strukture BDP-a, pad privredne aktivnosti, kao posledica krize, sporo sprovodjenje strukturnih reformi uključujući reforme javnog sektora, loše sprovedena privatizacija, smanjen obim stranih direktnih investicija za vrijeme ekonomske krize. Tanjug