BRISEL, Evropska komisija, izvršno tijelo Evropske unije, dobiće nadležnost da izvodi članice evrozone pred sud zbog prekoračenja limita za budžetske deficite, predviđeno je novim planom koji razmatraju članice EU radi suzbijanja dužničke krize.
Stroži budžetski propisi mogli bi da stupe na snagu nakon što najmanje 15 od 17 članica evrozone ratifikuje taj predloženi sporazum, prenijela je juče agencija AFP koja je imala uvid u taj prijedlog.
Prethodna verzija je predviđala da samo devet članica zone evra potpiše taj sporazum.
Britanija je jedina članica 27-očlane EU koja je odbila da se pridruži naporima za produbljavanje integracije, razljutivši time svoje partnere na samitu lidera EU prošlog mjeseca.
O “fiskalnom sporazumu” razgovaraće lideri EU na specijalnom samitu 30. januara kako bi on mogao da bude usvojen na još jednom sastanku u martu.
EU je odlučila da pooštri svoje propise pošto su ih vlade članica godinama kršile, ignorišući limit za budžetski deficit od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i limit za dug od 60 odsto BDP.
U prethodnoj verziji tog sporazuma nije direktno spomenuta uloga Evropske komisije u izvođenju pred sud vlada članica koje krše budžetske propise, izlažući ih time mogućim sankcijama.
Novi nacrt, međutim, predviđa da “Komisija može da u ime ugovornih strana povede postupak zbog navodnog kršenja Poglavlja III pred Sudom pravde Evropske unije”.
Poglavlje III nalaže da budžeti moraju biti uravnoteženi ili u suficitu i dozvoljava samo privremene deficite kako bi se uzeli u obzir uticaj ekonomskih ciklusa ili periodi “jakog ekonomskog slabljenja”.
Predloženi međuvladin sporazum ima za cilj da uvođenje sankcija postane automatsko i zahtjeva od vlada da “zlatni propis” o uravnotežnim budžetima uključe u svoje ustave.
Pregovarači 26 članica EU koje su voljne da potpišu taj sporazum razmotriće najnoviji nacrt u petak. Tanjug