BANJALUKA – Profesor Poljoprivrednog fakulteta, bivši ministar u Vladi Radovana Viškovića i poslanik SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Boris Pašalić tužio je Senat Univerziteta u Banjaluci zbog imenovanja Radoslava Gajanina za rektora, piše Gerila.
Gajanin je, podsjećamo, nedavno izabran i treći put za rektora Univerziteta u Banjaluci, a Pašalić u tužbi navodi da je to suprotno zakonskim odredbama. Gajaninov treći mandat počinje 22. marta i trebao bi da traje do 22. marta 2030. godine.
Na javni konkurs za izbor rektora javila su se tri kandidata – Njegoslav Jović čija je prijava odbačena kao nepotpuna, Boris Pašalić i Radoslav Gajanin.
Gajanin je u dva nabrata bio biran za rektora, a to je, navodi se u Pašalićevoj tužbi, suprotno odredbama Zakona o visokom obrazovanju.
“Na zvaničnoj internet stranici Univerziteta u Banjaluci navedeno je da je Gajanin 11. novembra 2017. godine izabran za vršioca dužnosti rektora. Prvi put je izabran za rektora 21. marta naredne godine. Za drugi mandat je dobio povjerenje Senata 29. novembra 2021. godine“, navodi se u tužbi.
Nesporno je, stoji u tužbi, da je Gajanin već u dva mandata bio rektor Univerziteta. I u zakonu o visokom obrazovanju, i u Statutu Univerziteta stoji ista odredba: rektor univerziteta, odnosno direktor visoke škole bira se na osnovu javnog poziva na period od četiri godine, sa mogućnošću još jednog izbora.
O nezakonitom imenovanju Gajanina, CAPITAL je pisao još u decembru kada je postalo jasno da se kandidovao treći put, iako na to nema pravo.
Isti zakon propisuje da mandat rektora, prorektora, dekana i prodekana visokoškolske ustanove traju do isteka mandata na koji su birani.
“Gajanin je već izabran u dva mandata na funkciju rektora Univerziteta i zbog toga njegovu prijavu Senat nije ni mogao da razmatra, niti je bila moguće provođenje daljeg postupka glasanja za izbor rektora. Sve navedeno ukazuje na grubo kršenje zakonskih i podzakonskih odredbi kojima je regulisan izbor rektora Univerziteta“, navodi se u tužbi.
Prvi Gajaninov mandat trajao je od 2018. do 2022. godine i to prema slovu tada važećeg Zakona o visokom obrazovanju. Ovaj akt je važio do 2020. godine kada je na snagu stupio važeći Zakon o visokom obrazovanju u kojem decidno stoji da mandati nastavljaju da traju do isteka roka na koji su birani.
“Mandat koji je nastavljen i po stupanju na snagu novog, sada važećeg Zakona, tretira se kao mandat i po tom novom zakonu, što znači da se svakako uračunava kao prvi mandat po novom zakonu“, stoji u tužbi.
Da novi zakon nije uvažio tekuće mandate, koji su izabrani po odredbama ranijeg zakona, onda bi novim zakonom bilo propisano da ti mandati prestaju i da se moraju provesti novi izbori za rektora po odredbama tok dokumenta.
S obzirom na to da je novi zakon regulisao status zatečenih mandata i da ih je uvažio, jasno je da su ti mandati uvaženi kao mandati i po odredbama važećeg akta.
“Prvi Gajaninov mandat, koji je trajao od 2018. do 2022 godine, računa se kao njegov prvi mandat po aktuelnom Zakonu o visokom obrazovanju. Nakon što je i drugi put biran za rektora, jasno je da ne može biti biran i treći put. Isto ograničenje je bilo propisano i ranije važećim zakonom“, navodi se u tužbi.
Sjednica Senata Univerziteta biće održana sutra, ali problem je što mnogi članovi Senata nisu upoznati s ovom tužbom. Senat bi sutra trebao da verifikuje Gajaninov mandat.
“Gotovo svi članovi Senata nemaju pojma da je tužba podnesena i da je na čvrstim osnovama. Niko o tome ne smije da priča. Niti iko to smije da pomene. Sve je urađeno da ovaj izbor prođe bez velike vike“, rekao je jedan od članova Senata.
Poslanik PDP-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Bojan Kresojević predao je 29. decembra prošle godine zahtjev parlamentu za autentično tumačenje Zakona o visokom obrazovanju upravo zbog ovog slučaja.
“U Zakonu o visokom obrazovanju jasno piše da se rektor bira na dva mandata. Međutim, Gajanin je nezakonito izabran treći put za rektora. Zbog toga sam tražio da Zakonodavni odbor Narodne skupštine dâ autentično tumačenje odredbi koje regulišu mogućnost izbora rektora na dva mandata. Na ovaj način će se razotkriti da je imenovanje rektora nezakonito“, kazao je Kresojević.
Podsjećamo i da je generalni sekretar Univerziteta u Banjaluci Đorđe Markez nedavno podnio ostavku na ovu funkciju, a na njegovo mjesto je imenovan rukovodilac Službe za stručne poslove Milica Kremenović. Gajanin je na sjednici Senata dobio podršku 22 člana Senata, dok je za Pašalića glasalo šest članova Senata. Gerila