LONDON, Obim zajmova odobrenih privatnom sektoru u evrozoni, pokazatelj ekonomskog zdravlja, smanjen je u februaru, ali se očekuje oporavak, smatraju stručnjaci.
Predsjednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi pohvalio je ovog mjeseca kompanije zbog povećanja interesovanja za kredite, nakon što je ECB komercijalnim bankama ponudila jeftine zajmove radi kreditiranja privrede, prenosi Rojters.
“Realan obim kreditiranja zapravo nije proširen, radi se tek o većem broju zajmova za ista preduzeća“, navodi Kamilo Pereira, predsjednik najvećeg španskog centra za baštovanstvo Fronda, koji sarađuje sa većim brojem banaka.
Obim zajmova odobrenih privatnim kompanijama i domaćinstvima u evrozoni je u februaru pao 0,1 odsto u odnosu na isti mesec lani, nakon januarskog pada od 0,2 odsto, navodi ECB.
Dugotrajna i duboka finansijska kriza u 19-članoj evropskoj monetarnoj uniji umanjila je kreditiranje i time ukočila ekonomsku aktivnost. Nespremnost banaka da pozajmljuju novac preduzećima i okljevanje kompanija da zatraže nove zajmove među ključnim su razlozima za ekonomsku stagnaciju u evrozoni i kada bi ta prepreka bila uklonjena, privredni oporavak bi se zahuktao, smatraju analitičari.
ECB “baca” novac na problem, nudi bankama stotine milijardi evra jeftinih zajmova i drži kamatne stope na rekordnim minimumima, da bi banke povećale kreditiranje kompanija, navodi Rojters.
Odobravanje novih zajmova, međutim, podrazumjeva odvajanje većeg kapitala za pokrivanje rizika od nenaplativih kredita, što je problem za neke banke u evrozoni, kojima su evropski bankarski regualtori već pooštrili propise koji se tiču obaveznog nivoa kapitala i kvaliteta kapitala.
Za razliku od SAD, koje su brzo ugasile problematične banke i dokapitalizovale one zdrave nakon finansijske krize, Evropa, gdje su brojne manje banke povezane političkim vezama, nije uspela da odreaguje na pravi način.
Međunarodni monetarni fond procjenjuje da gotovo tri četvrtine od 3.600 banaka u evrozoni treba da prođe kroz restrukturu da bi bile u stanju da odgovore na tražnju kredita kada se privreda monetarne unije u potpunosti oporavi.
U Italiji, loši zajmovi su i dalje u porastu, što dodatno otežava novo kreditiranje. U Španiji, čiji je bankarski sektor rekonstruisan nakon pucanja balona na tržištu nekretnina, Bankija nudi zajmove malim preduzećima, zbog čega je u septembru prošle godine je od ECB pozajmila 2,7 milijardi evra. Banka navodi da je do sada firmama pozajmila polovinu tih sredstava, od čega su četiri od pet kredita otišla u ruke novih zajmotražilaca.
Nedavni rast tražnje jeftinih kredita koje je ponudila ECB podstakao je očekivanja da će troškovi zaduživanja kompanija pasti, što će pak, dodatno podstaći njihovu tražnju kredita. Prosječni troškovi zaduživanja korporacija su u januaru iznosili 2,41 odsto, što je najniži nivo od 2003, otkad ECB vodi evidenciju.
Očekivanja su da će privredni rast u evrozoni jačati, pod uslovom da se smire finansijska kriza u Grčkoj i konflikt u Ukrajini. Ipak, povratak na visoke jednocifrene nivoe rasta kreditiranja koji su postojali prije globalne finansijske krize neće se desiti uskoro, zaključuje agencija. Tanjug