BANJALUKA, BiH je sa 9.460 kubnih metara pitke vode po glavi stanovnika prva u regionu i sedma u Evropi po ovom potencijalu, ali uprkos tome uvoz flaširane prirodne i gazirane vode iz godine u godinu bilježi stalni rast i samo prošle godine je iznosio 22,7 miliona KM.
Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH prošle godine je uvezena voda vrijedna 143,7 miliona maraka, od čega se 22,7 miliona odnosi na flaširanu prirodnu i gaziranu vodu kojom obiluje BiH.
Apsurdnu situaciju najbolje opisuje činjenica da je najviše vode uvezeno iz Hrvatske, Srbije i Slovenije, koje za razliku od BiH koriste ovaj potencijal.
Flaširana voda je na police prodavnica stizala i iz Francuske, Danske, Turske, Češke, Austrije, pa čak i Mađarska, koja se baš i ne može pohvaliti izvorima pitke vode.
Predrag Duduković iz Udruženja ekonomista RS – SWOT ističe da se o ovom problemu godinama priča, ali i malo radi kako bi nešto bilo promijenjeno.
– Paradoks je da pored tolikih izvora pitke vode uvozimo ogromne količine flaširane vode. Ali, ovi podaci ne treba da čude jer u BiH ne postoji dovoljno kapaciteta iz kojih bi bilo podmireno tržište vode. Veoma mali broj ljudi se odlučio da uđe u ovaj posao jer se radi o velikim investicijama koje se kreću i do nekoliko miliona maraka – kaže Duduković i dodaje da je uvozna voda u većini slučajeva i subvencionisana, te samim tim i jeftinija i konkurentnija na tržištu BiH.
On smatra da bi vlasti u pokušaju smanjivanja ovog disbalansa trebalo da pojednostave procedure dobijanja dozvola i smanje koncesione naknade.
– Time bi se veći broj privrednih društava zainteresovao za pokretanje ove proizvodnje – istakao je Duduković.
Prema podacima Komisije za koncesije RS, devet privrednih društava dobilo je koncesiju za eksploataciju pitke mineralne vode – “Vitinka” Kozluk, “Akva tim” Laktaši, “Kruna voda” Mrkonjić Grad, “Akva alka” Derventa, “Kreator” Sokolac, “Planinski studenac” Osmaci, “Instel” Bijeljina, “Citofarm” Istočno Sarajevo i “Lom” Drinić. U proceduri za dobijanje koncesije se nalaze zahtjevi preduzeća “Studenac” iz Gradiške i “DiD IPP Dom za odmor” iz Broda. U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS su istakli da su u toku i postupci za još dva projekta na području Rudog i Trnova.
Zbog skupe opreme i komplikovanih procedura većina dodijeljenih koncesija još skuplja prašinu po ladicama preduzeća koja su ih dobila.
Izuzetak bi moglo biti preduzeće “Ruding”, koje bi uskoro moglo otvoriti fabriku za flaširanje izvorske vode u Trnovu.
Vrijednost investicije je oko dva miliona maraka, a vlasnik ovog preduzeća je navodno već obezbijedio plasman vode na inostranom tržištu.
Vrijednost uvezene prirodne i gazirane vode u 2017. godini
Hrvatska – 9.82 miliona
Srbija – 8,87 miliona
Slovenija – 3,84 miliona
Francuska – 51.974
Danska – 28.814
Turska – 27.785
Češka – 21.859
Austrija – 15.875
Glas Srpske