HORŠAM, Ministri finansija i guverneri centralnih banaka Grupe 20, koja okuplja razvijene zemlje i nove ekonomije, najavili su dalje akcije za obnovu globalnog privrednog rasta i podršku kreditiranju, reformama i daljem jačanju svjetskog finansijskog sistema.
U zaključcima sa sastanka, koji je tokom vikenda održan u Horšamu, kod Londona, ministri i bankari G20 takođe su zagarantovali da će najmanje udvostručiti sredstva programa Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za pomoć državama najteže pogođenim finansijskom krizom.
“Saglasili smo se o hitnoj potrebi bitnog povećanja sredstava MMF-a kroz dalju bilateralnu podršku, proširenje programa za posudbe i ubrzanom revizijom kvota članica MMF”, ističe se u saopštenju.
Učesnici sastanka pozvali su MMF da procjenjuje preduzete mjere i upozorava na potrebne akcije.
“Preduzeli smo odlučne, koordinisane i sveobuhvatne akcije kako bismo ojačali tražnju i zapošljavanje i spremni smo preduzeti sve potrebne mjere dok rast ne bude obnovljen”, navodi se u zajedničkom saopštenju.
Izvršni direktor MMF-a Dominik Štros-Kan, lobirao je da se sredstva za Fond povećaju sa 250 na 500 milijardi dolara, a na sastanku je kazao da bi to moglo da bude čak i više.
“Potrebni su mjeseci da se razrade tehnički detalji. Zasad MMF ima dovoljno sredstava da može čekati”, rekao je Štros-Kan, koji konačnu odluku očekuje od čelnika G20 na samitu 2. aprila u Londonu.
Američki ministar finansija Timoti Gajtner, takođe, je podržao povećanje MMF-ovog programa za pozajmice na 500 milijardi dolara.
“Čelnici G20, takođe, podržava naš prijedlog za bitno povećanje vanrednih sredstava MMF-a”, rekao je Gajtner.
MMF za sada može pozajmiti oko 50 milijardi dolara, od 26 većinom bogatih zemalja članica, kroz posebne finansijske aranžmane. Ako prijedlog za povećanje podrške dobije međunarodnu podršku, MMF bi mogao da bude sposoban da kreditira ugrožene zemlje s iznosom do 750 milijardi dolara, a možda i više. U posljednjih šest mjeseci MMF je odobrio 16,4 milijarde dolara Ukrajini, 15,7 milijardi Mađarskoj, 10,4 milijarde Letoniji, 2,5 milijardi Bjelorusiji, 2,1 milijardu Islandu, 7,6 milijardi dolara Pakistanu i 516 miliona dolara Srbiji, što ukupno iznosi oko 55 milijardi dolara. I Turska pregovara s MMF-om o pozajmici, a interes je iskazala i Rumunija.
Kako bi svi imali jednake šanse da dobiju pomoć MMF-a ministri finsnsija G20 su se založili da manje zemlje dobiju veću ulogu u odlučivanju o pravcu djelovanja Fonda, da se ubrza revizija podjele ovlaštenja do 2011. godine, te da budući čelnici MMF-a i Svjetske banke budu birani u otvorenom postupku i na osnovu zasluga umjesto podjele funkcija između Evropljana i Amerikanaca.
Rumuniji treba 25 milijardi evra
Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku naglasio je potrebu za preventivnim spoljnim finansiranjem kako bi se zaštitili ekonomski interesi građana i obezbijedio ekonomski razvoj zemlje.
U prevodu, to znači da će Rumunija, prema svemu sudeći, zatražiti novi kredit od MMF-a. Predstavnici misije MMF-a zadržaće se u Bukureštu do 25. marta, pa se očekuje da će u tom periodu s predstavnicima rumunske vlade biti dogovoren kredit vrijedan 25 milijardi evra.
Bogati pune kasu MMF-a
