BEOGRAD, Tržište nekretnina u Srbiji je počelo da se oporavlja i bilježi blagi rast, kažu stručnjaci navodeći da su stabilne cijene i pad kamata na stambene kredite povećali tražnju.
“Tržište nekretnina je oživelo u prethodnih godinu dana. Imali smo mali rast i oseća se da prometa ima više nego u periodu od 2012. do 2014. godine“, kazao je Tanjugu predsjednik Upravnog odbora Klastera nekretnina Nenad Đorđević.
Kako kaže, u odnosu na prošlu godinu nema nekih bitnih promjena, ali je značajno to što postoji stabilna tražanja i cijene ne osciliraju, bar što se tiče Beograda.
Đorđević je naglasio da je tržište stabilno i da kupci više ne odlažu kupovinu nekretnina.
“Jedino što se promenilo u odnosu na 2015, a što se odrazilo na odnos ponude i traženje, jeste primena Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti koja je drastično smanjila broj oglasa. Tako je ponuda u oglasima usklađena sa realnom ponudom nekretnina”, kazao je Đorđević.
Prema njegovim riječima, prethodnih godina je bilo oko 100.000 lažnih oglasa za prodaju ili izadavanje nekretnina u Beogradu i u 2014. i 2015. broj oglasa je smanjen za 70 do 80 odsto.
“To je uticalo na stanje na tržištu i kupci su prestali da odlažu kupovinu u nadi da će naći nešto što je mnogo jeftinije, a što su videli u oglasima – što realno ne postoji“, rekao je Đorđević.
Kako je rekao, na tržište je uticalo i usvajanje Zakona o ozakonjenju bespravnih objekata, jer su počele da se prodaju i nekretnine koje nemaju sve papire.
Đorđević je naveo da je u prethodnih godinu i po dana, otkada je počeo da se primjenjuje Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, oko 1.735 ljudi položilo stručni ispit i da je oko 640 privrednih subjekata upisano u privredni registar posrednika.
“U većim gradovima je zato dosta smanjena siva ekonomija, dok u manjim mestima još ima rada na crno. Ipak, dosta se promenila situacija na bolje pošto sada imamo pregled ko radi posao, da li ispunjava minimum zahteva i da li ima znanje potrebno za obavljenje posla”, istakao je Đorđević.
Takođe, na tržište je dosta uticao i pad kamatnih stopa na stambene kredite.
“Kamate su značajno smanjene, uz Euribor (Evropska međubankarska stopa) koji je na rekordno niskom nivou tako da ljudi mogu jeftinije da se zaduže. Takođe, pre oko godinu i po dana kamate na devizne štedne uloge su drastično smanjene i sada su oko jedan odsto, pa se više ne isplati štednja u evrima”, kazao je Đorđević.
Kako je naveo, dosta tog novca je krajem 2015. počelo da odlazi u kupovinu nekretnina tako da je to uticalo dosta da tržište živne.
“Govorili smo 2014. i 2015. da NBS i poslovne banke dosta greše što drže relativno visoku kamatu na oročenu štednju u devizima, jer do pre tri ili četiri godine ona je bila između šest i sedam odsto, što je destimulisalo ljude da ulažu u nekretnine. Tada je zabeležen značajan rast devizne štednje u evrima, koja je godišnje rasla 600 do 700 miliona evra”, naveo je Đorđević.
Osnivač agencije Panorama Radmila Stanković je rekla Tanjugu da toj firmi ove godine posao ide još bolje nego u 2015.
“Pojačana je tražnja ove godine, a naročito u ovom periodu za buduće studente. Inače, najviše se traže garsonjere i prostrani salonski stanovi kojih trenutno nema u prodaji”, rekla je Stanković.
Ona je istakla da su cijene trenutno stabilne u Beogradu i da je potražanja malo porasla zbog veće sigurnosti.
“Pozitivan znak je i da mladi sve više uzimaju stabmene kredite, što znači da su zasnovali stalni radni odnos“, dodala je Stanković.
Kako je rekla, oni koji imaju novac najviše traže centar, kupci sa ograničenim sredstvima stanove na Voždovcu, Čukarici, Zemunu i sličnim djelovima grada, dok oni sa najmanje novca kupuju nekretnine u naseljima potput Borče i Ovče.
Glavni menadžer agencije Vila Slobodan Milošević je rekao da je stabilno i tržišta nekretnina za izdavanje, kao i da je povećan promet u odnosu na 2015, a posebno kada je reč o poslovnom prostoru.
“Primećen je veći broj stranih firmi koje potražuju poslovni prostor, dok je kod naših građana situacija slična kao i prethodne godine. Najviše se potražuju jednosobni stanovi, dvosobni, garsonjere”, kazao je Milošević Tanjugu.
On navodi da se najviše traže “top lokacije” – centar i Vračar dodajući da se ranije poslovni prostor najviše tražio na Novom Beogradu, dok je sada tendencija ka Starom gradu i Vračaru.
“Studenti traže što jeftinije stanove, jer imaju ograničen budžet, pa se najčešeće opredeljuju za cimerske varijante da bude dvoje ili troje u stanu. Garsonjera za 100 evra postoji samo na obodima Beogada, recimo u Borči, dok u centru, ili na Vračaru ne može da se nađe garsonjera pristojna za život bez 200 evra mesečno”, rekao je Milošević.
Cijena zakupa poslovnog prostora je, prema njegovim riječima, od pet do 30 evra po kvadratu i u proseku kancelarijski prostor je oko 10 evra po kvadratu.
Milošević dodaje da se cijene poslovnog prostora kreću od 500 do 5.500 evra mjesečno u centru i na Vračaru, u zavisnosti od veličine. Tanjug
