BEOGRAD – U Srbiji je registrovano 138.000 privrednih društava. Zanimljivo je da su u 179 vlasnici dijela ili cijelog preduzeća oni koji nemaju ni ličnu kartu. Do vlasništva najčešće dolaze nasljeđem, a do prvih samostalnih odluka tek sa napunjenih 18 godina. Tada stiču potpunu radnu sposobnost i, prema istraživanju Infostuda, sve češće se odlučuju da uplove u preduzetničke vode.
Nemaju ličnu kartu, ne mogu da polože vozački ispit, kupe alkohol ili cigarete, učestvuju u igrama na sreću, ali mogu da budu vlasnici firme.
Direktorka APR-a Bojana Stojmenović navodi da postoji 179 privrednih društava u kojima udeo imaju maloletna lica. Napominje da su to retki slučajevi koji su na nivou statističke greške, a da Zakon o nasljeđivanju maloletnicima dozvoljava da budu nasljednici, piše RTS.
„Zakon o privrednim društvima je jasan – preduzetnik ne može biti maloljetno lice, zato što Zakon propisuje obaveznu poslovnu sposobnost preduzetnika. Zakon predviđa, u određenim slučajevima, kada je u pitanju raspolaganje imovinom veće vrijednosti obaveznu saglasnost Centra za socijalni rad – sve u cilju zaštite interesa i prava maloletnih lica“, ističe Stojmenovićeva.
Razlika između vlasništva i upravljanja firmom
Advokat Violeta Momčilović ukazuje da je neophodno da se napravi razlika između upravljanja firmom i vlasništva u određenoj kompaniji.
„Maloletno lice nema poslovnu sposobnost u tom smislu porodičnog zakona i ne može da se pojavi kao zastupnik neke firme, bilo kao direktor, obični zastupnik, prokurista. Sva prava koja ima član neke kompanije imaće i to maloletno lice, ali neće moći da ih upražnjava kao punoletno lice. Znači, preko svog zastupnika će moći da donosi neke odluke u kompaniji, da glasa“, objašnjava Violeta Momčilović.
Za odlučivanje je potrebno da napune 18 godina. A onda, pokazuje istraživanje, raste broj onih koji bi u preduzetničke vode. Ne manjka im ideja i smjelosti, ali ih često zaustavi nemogućnost da dođu do sredstava, samostalno.
Godišnje se registruje 22.000, a ugasi 11.000 preduzeća
Da je teško opstati u poslu, pokazuje i podatak da se u prosjeku godišnje registruje 22.000 privrednih društava, a istovremeno ugasi 11.000.
Najveći broj privrednih preduzeća otvara se u oblastima kao što su konsultantske usluge, IT, programiranje, logistika, ugostiteljstvo i kozmetički saloni.
„Sa druge strane, zanimljivo je da ove delatnosti upravo te koje se u najvećoj meri i gase. Ono što možemo da vidimo na tom polugodišnjem nivou jeste da se negde u proseku iz godine u godinu gasi oko 11.000 preduzeća“, kaže Miloš Turinski iz Infostuda.
Nedavno je Vlada Srbije usvojila Program finansijske podrške za 35 najboljih biznis ideja mladih uzrasta do 35 godina. Cilj je da se podstaknu nove preduzetničke inicijative i obezbedi finansijska podrška za njihovu realizaciju.
Agencija za privredne registre daje besplatne pravne savete, a ko zna – možda se upravo među 179 vlasnika s početka priče krije novi Stiv Džobs. BIZLife