BANJALUKA, Iako je budžetska podrška poljoprivredi povećavana posljednjih godina, direktni podsticaji toj djelatnosti u BiH su neuporedivo manji nego u zemljama okruženja.
“U BiH se, uzimajući u obzir entitete, kantone i opštine, za poljoprivredu izdvaja između 160 miliona i 170 miliona KM (do 85 miliona evra), što je višestruko manje nego u zemljama okruženja, a o Evropskoj uniji da i ne govorimo”.
To BiH čini autsajderom u regiji budući da je rekorder po uvozu hrane i najlošiji po stepenu zadovoljavanja potreba vlastitom proizvodnjom, svega 12 do 15 odsto, kaže Sead Jeleč, sekretar Udruženja poljoprivrednika u BiH.
Regionalni lider u podršci poljoprivredi je Hrvatska, koja je lane izdvojila 1,2 milijarde KM (600 miliona evra), ali će u ovoj godini izdvajanja biti za 400 miliona KM manja i iznosiće izmedju 750 miliona i 800 miliona KM.
Hrvatska se, kako se navodi, verovatno na kresanje podsticaja opredelila zbog toga što poljoprivredna proizvodnja uprkos subvencijama nije povećana u odnosu na 1995.
Podsticaji u Srbiji iznose oko 400 miliona KM, ali iako dvostruko manji nego hrvatski obezbijeđuju zemlji lidersku poziciju i trgovinski suficit sa susedima zbog razvijene poljoprivrede, naročito ratarstva.
Procjenjena vrijednost prošlogodišnje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji je oko 3,8 milijardi evra, a izvozni suficit mjeri se stotinama miliona konvertibilnih maraka (KM).
Dodaje da je za povećanje konkurentnosti u BiH potrebno uložiti u tehnološka unapređenja, organizaciju institucija, a sve to mora da prati odgovarajuća legislativa. Budžetska izdvajanja od oko šest odsto za poljoprivredu, kako previđa Strategija razvoja poljoprivrede FBIH, mogla bi, smatraju poznavaoci, obezbediti brži razvoj.
B92