– Ministarstvo bezbjednosti BiH prve dozvole izdaće 5. februara, domaće firme uskoro apliciraju na milionski teške tendere
– Mektić: Postupak se odužio, stizale nepotpune aplikacije
SARAJEVO – Prve industrijske bezbjednosne dozvole, međunarodno priznat dokument kojim se potvrđuje da firme iz BiH zadovoljavaju stroge NATO standarde i mogu da učestvuju na milionski teškim tenderima, biće izdate 5. februara, potvrđeno je danas za portal CAPITAL.ba u Ministarstvu bezbjednosti Bosne i Hercegovine.
Ministar Dragan Maktić istakao je da izdavanje dozvola nije samo puka formalnost, već rezultat višemjesečne provjere svih bezbjednosnih detalja propisanih NATO pravilima, od provjere objekta do dokazivanja pouzdanosti osoba zaposlenih na ključnim pozicijama u firmama.
„Izgubili smo tri ili četiri godine zbog raznih političkih opstrukcija i konačno rješavamo taj problem. Uskoro bi u Spoljnotrgovinskoj komori trebalo da bude održana obuka koja bi pomogla privrednicima da lakše i preciznije popune prijavu za izdavanje dozvole. Prošlih mjeseci imali smo problema sa nepotpunim aplikacijama i tu smo gubili mnogo vremena“, naveo je Mektić za CAPITAL dodajući da sertifikat važi pet godina.
U nadležno ministarstvo od juna prošle godine, otkako je Savjet ministara BiH usvojio Pravilnik o industrijskoj bezbjednosti BiH, svakodnevno je stizalo na desetine zahtjeva domaćih firmi, a inspektori Sektora za zaštitu tajnih podataka na terenu su pribavljali podatke.
Domaće firme u startu dikvalifikovane
Sve firme iz BiH, kako je CAPITAL ranije pisao, u martu su bile onemogućene da učestvuju u 21,2 miliona KM vrijednom tenderu Ministarstva odbrane BiH jer nisu imale industrijsku bezbjednosnu dozvolu. Da apsurd bude veći, dozvolu u tom momentu niko u BiH nije ni izdavao, jer nije postojao ni dokument koji propisuje izdavanje.
Tako je prokrčen put dobavljačima za NATO iz Evropske unije koje imaju kćerke ili partnerske firme u BiH, dok su svi ostali domaći privrednici, koji, na primjer, sarađuju sa firmama iz Rusije ili izvan EU, u startu diskvalifikovani u ovoj milionski teškoj trci.
Industrijska bezbjednosna dozvola bila je predmet žestokih političkih prepucavanja još od 2015. godine. Tada su ministarstva industrije, energetike i rudarstva i unutrašnjih poslova RS isticala da bi usvajanje Pravilnika o industrijskoj bezbjednosti BiH narušilo ustavne nadležnosti te da on proizvodi dodatne troškove i da je nedorečen.
Mektić je, kako je istakao, tada stavio na vagu političke interese u RS i interese svih privrednika u BiH i odlučio da ispred Ministarstva bezbjednosti BiH Pravilnik pošalje u proceduru Savjetu ministara BiH, koji ga je u junu i usvojio.
Ministar industrije RS Petar Đokić tada je naveo da su Zakonom o zaštiti tajnih podataka, koji je osnov za donošenje ovog Pravilnika, narušene ustavne nadležnosti, jer oblast bezbjednosti podataka po Ustavu BiH nije u domenu nadležnosti BiH.
Dok su svađe trajale, domaći privrednici samo su nijemo mogli da posmatraju kako pored njih prolaze milionski teške javne nabavke. Neizdavanje industrijske bezbjednosne dozvole za desetine miliona KM oslabilo je namjensku industriju u oba entiteta u BiH.
CAPITAL: Žana Gauk