SARAJEVO, BiH uvozi mnogo električne energije, iako je njena proizvodnja struje daleko veća nego što joj je potrebno, izjavio je Srni Igor Gavran, projekt menadžer Sektora za makroekonomiju Spoljnotrgovinske komore BiH.
Prema njegovim riječima, BiH je u prvih pet mjeseci ove godine uvezla električnu energiju vrijednu 48.644.479 KM, a izvezla u vrijednosti od 220.345.222 KM, dok je u istom periodu lani vrijednost uvoza električne energije bila 67.985.252 KM, a izvoza 255.194.835 KM.
“Pozitivno je što je izvoz povećan, a uvoz smanjen, ali itekako ima prostora za dalje smanjivanje”, istakao je Gavran i dodao da je za prvih pet mjeseci suficit veoma visok, ali da nije nikakva utjeha, jer BiH, praktično, uvozi vlastitu struju.
On je naveo da je BiH za prvih pet mjeseci ostvarila izvoz u vrijednosti od 3.438.482.863 KM, što je za 593.120.405 KM, odnosno 20,85 odsto, više u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvoz iznosio 5.810.238.369 KM, što je za 867.922.563 KM, odnosno 17,56 odsto, više u odnosu na isti period prethodne godine, te da su ostvareni rezultati doveli do povećanja nivoa pokrivenosti uvoza izvozom za 2,79 odsto, koja je u ovom periodu iznosila 59,18 odsto.
Prema riječima Gavrana, ukupan spoljnotrgovinski deficit je u prvih pet mjeseci znatno povećan i iznosio je 2.371.755.506 KM, što je za 274.802.158 KM, odnosno 13,1 odsto, više u odnosu na isti period lani.
“U strukturi spoljnotrgovinske razmjene BiH ostvarene u prvih pet mjeseci ove godine, analiziranoj prema sektorima privrede, uočljivo je povećanje i izvoza i uvoza u većini sektora. Izvoz je najviše povećan u sektorima `rude, metali i proizvodi` od 28,28 odsto, u hemijskim i farmaceutskim proizvodima, đubrivima, plastici, gumi od 26,59 odsto”, istakao je Gavran.
On je naveo da je ostvaren značajan izvoz drveta, papira i namještaja od 25,27 odsto, kože, krzna, tekstila i njihovih proizvoda od 24,35 odsto, dok je neznatno smanjen u sektoru “kamen, kreč, cement, beton, keramika i proizvodi” od 1,88 odsto, a istovremeno je uvoz najviše povećan u sektorima “mineralna goriva” od 28,13 odsto, “koža, krzno, tekstil i njihovi proizvodi” od 21,16 odsto, i “rude, metali i proizvodi” od 19,36 odsto.
Gavran je istakao da je poseban problem to što je pozitivan nivo pokrivenosti uvoza izvozom ostvaren samo u sektorima “drvo, papir i namještaj” 216,81 odsto i “rude, metali i proizvodi” 154,61 odsto, dok je u ostalim sektorima bio negativan i kretao se od 71,02 odsto u sektoru “koža, krzno, tekstil i proizvodi”, do minimalnih 21,01 odsto u agroindustrijskom sektoru.
“Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri BiH u prvih pet mjeseci ostale su pojedine članice CEFTA 2006, prije svega, susjedne zemlje, i EU. Prema grupama zemalja, naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner je konstantno EU – 55,4 odsto izvoza i 49,2 odsto uvoza”, rekao je Gavran.
Prema njegovim riječima, pojedinačno se izdvajaju Hrvatska sa 15 odsto izvoza i 18,2 odsto uvoza, Njemačka sa 15,41 odsto izvoza i 8,87 odsto uvoza, Srbija sa 12,27 odsto izvoza i 10,87 odsto uvoza, Italija sa 11,49 odsto izvoza i 8,08 odsto uvoza i Slovenija 8,52 odsto izvoza i 8,87 odsto uvoza.
Gavran je istakao da je najveće povećanje izvoza u istom periodu ostvareno na tržištima Litvanije 393,86 odsto, Grčke 168,95 odsto, Slovačke 149,73 odsto, Albanije 139,57 odsto, Makedonije 103,32 odsto, i Holandije 89,28 odsto.
On je rekao da je smanjenje ostvareno u trgovini s Belgijom 54,57 odsto, Francuskom 45,3 odsto, i Velikom Britanijom 44,96 odsto, dok je uvoz najviše povećan iz SAD 65,7 odsto, Rumunije 60,74 odsto i Rusije 50,67 odsto, a smanjen iz UNMIK/Kosova 79,23 odsto, Češke 41,53 odsto i Crne Gore 13,64 odsto.
“Pokrivenost uvoza izvozom u spoljnotrgovinskoj razmjeni s najznačajnijim partnerima je povećana – dostigla je 69,1 odsto s CEFTA 2006 i 66,6 odsto s EU, a ostvaren je suficit s Njemačkom 102,8 odsto, Crnom Gorom 669,9 odsto, UNMIK/Kosovom 10 941,7 odsto i Švedskom 111,8 odsto, kao i nekim manje značajnim partnerima – Albanija, Litvanija, Moldavija, Portugal, Indija, Singapur i druge”, naveo je Gavran.
Prema njegovim riječima, respektabilan nivo pokrivenosti ostvaren je s Makedonijom 99,5 odsto, Slovačkom 95,8 odsto, Španijom 84,7 odsto i Italijom 84,1 odsto, a značajan još sa Holandijom, Srbijom, Austrijom i Češkom, dok je odnos s ostalim značajnim partnerima mnogo nepovoljniji.
Gavran je istakao da je područje odvijanja dominantnog dijela spoljnotrgovinske razmjene BiH već dugi niz godina ograničeno na relativno mali broj zemalja, bez većih promjena i osvajanja novih tržišta, pa tako i korištenja njihovih potencijala za poboljšanje spoljnotrgovinskog položaja BiH.
“Primjetno je tek neznatno povećanje učešća ostalih zemalja u odnosu na dominantne grupacije CEFTA 2006 i EU, posebno uzimajući u obzir porijeklo proizvoda. Ni problem posrednog uvoza robe nije riješen, te se i dalje značajan dio našeg uvoza obavlja preko posrednika u `trećim` zemljama”, naglasio je Gavran.
Prema njegovim riječima, tako “stvarna” pokrivenost izvozom uvoza robe porijeklom s pojedinih tržišta uglavnom je znatno veća od one ostvarene u trgovini, što ukazuje na nedostatak jakih domaćih uvoznika, kao i posljedične gubitke koje ovakva “zaobilazna” trgovina podrazumijeva.
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Ovaj gavran je bukvalac kad na ovaj način čita statistike.
nije mi jasno ko ga gura u medije stalno
Kad Rašid pripali svoju TE u Ugljeviku ima da pršti sve od struje.