BANJALUKA, BiH će i ove godine izgubiti 22 miliona maraka zbog ponovnog odgađanja preuzimanja vazdušnog prostora od Srbije i Hrvatske.
Naime, iako je to bilo planirano, BiH neće ni 2011. godine moći preuzeti kontrolu civilnog vazdušnog saobraćaja na svom nebu jer nisu sprovedene sve aktivnosti koje su bile planirane da budu završene tokom 2010. godine.
Time će ponovo Srbija i Hrvatska inkasirati novac od avio-kompanija koji one plaćaju za prelazak vazdušnog prostora zemlje.
Đorđe Ratkovica, direktor Direkcije BiH za civilno vazduhoplovstvo (BHDCA), kaže da je problem što glavni softver, koji nam isporučuje jedna španska firma, nije profunkcionisao u potpunosti.
“Potrebno je završiti taj proces, edukovati kontrolore letenja i osposobiti Agenciju za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi BiH. Bilo je planirano da sve bude gotovo u 2011, ali je jasno sada da taj rok ne možemo ispoštovati”, rekao je Ratkovica.
Kako je pojasnio, realno je da BiH preuzme kontrolu nad svojim nebom najranije krajem 2012. godine.
“Čak i da je ovo sve urađeno, Agencija trenutno nije u stanju da može upravljati tim poslom jer nema svoje zaposlene niti sredstva. Mi imamo kontrolorski kadar i u toku je proces njihovog školovanja. Oni će biti spremni na vrijeme”, rekao je Ratkovica.
Damir Ćopić, direktor Direkcije za civilnu vazdušnu plovidbu RS, takođe je mišljenja da od preuzimanja neba 2011. godine nema ništa.
“Ne sumnjam u ničije dobre namjere, ali od početka sam govorio da BHDCA nije imala kapacitete da taj posao uradi, i nažalost, pokazalo se da smo bili u pravu. Ja sam govorio da treba da prekopiramo model Slovenije i Makedonije. Oni su angažovali kontrolore, stručnjake i inženjere iz Srbije, dali im odlične plate i oni su podigli sistem. Nažalost, ideja nije poslušana”, kaže Ćopić.
On je istakao da preuzimanjem bh. neba, osim konkretne finansijske koristi od 22 miliona maraka, BiH bi dobila brojne prednosti, od školovanja novih kadrova, isplaćivanja plata iz realnih osnova, a ne iz budžeta, i brojne druge.
“Naravno, ova situacija je loša za imidž BiH u inostranstvu jer se stiče utisak da BiH nije u stanju da sama kontroliše svoj vazdušni prostor”, rekao je Ćopić.
Ratkovica je naveo da će, kada BiH preuzme svoje nebo, biti centri i u Banjaluci, Beogradu i Sarajevu i da će svako kontrolisati dio vazdušnog prostora.
Sada je nebo podijeljeno linijom koja ide sjeverno i južno iznad Dervente, pri čemu istočni dio kontroliše srbijanska vazdušna kontrola, a zapadni dio hrvatska. Najduži prelet iznad BiH traje oko 17 minuta, a cijena preleta aviona u prosjeku iznosi oko 300 maraka. S obzirom na to da se iznad BiH zabilježi više stotina hiljada preleta, BiH može mnogo zaraditi kada preuzme svoj vazdušni prostor. Nezavisne novine
BiH gubi 22 miliona KM jer ne kontroliše svoj vazdušni prostor
