BEOGRAD, Za bankare u Srbiji, za razliku od kolega u svijetu, prva polovina ove godine je bila berićetna, jer su pored svih troškova zaradili 15,23 milijardi dinara, za 76 odsto više nego u istom periodu lani! Najveći prihodi su od kamata – 52,56 milijardi dinara, naknada i provizija – 15,69 milijardi dinara, ali i od kursnih razlika. Zbog prevelikog rasta evra, bankari su zaradili 8,14 milijardi dinara.
– Prihod od kamata primjetno je uvećan za 3,9 milijardi dinara u poređenju sa istim periodom prošle godine – kažu u NBS. – Zarada od naknade i provizija je skočila za 400 miliona dinara a od promjene kursa banke su inkasirale za 600 miliona dinara više.
Osim visokih kamata, bankarima odgovara, zbog kursnih razlika, i to što je 69 odsto odobrenih kredita vezano za stranu valutu, dok je 31 odsto zajmova u dinarima. Od toga 77 odsto je u evrima, a 13 odsto u švajcarskim francima. Porast zajmova u domaćoj valuti u ovoj godini je posljedica subvencionisanih zajmova.
– Dobra zarada banaka je prije svega od kamata, raznih provizija i naknada, jer su one kod nas veoma visoke – kaže Milan Kovačević, ekonomista. – Banke, uz to mogu da ih mijenjaju kako žele. Tako su, prošle godine bankari zaradili 200 miliona evra, a privreda je imala gubitak od milijardu evra, upravo zbog loše postavljenog sistema u kome su banke u povlašćenom položaju u odnosu na klijente.
Prema riječima Kovačevića, banke veoma mnogo zarađuju i na kursnim razlikama. Naime, kredite odobravaju najvećim dijelom u evrima, ali ga klijentu isplaćuju u dinarima. Prilikom obračuna rata, mahom koriste svoje prodajne kurseve koje su znatno iznad srednjeg zvaničnog kursa. Raspon između kupovnog i prodajnog kursa ide i do šest odsto, zavisno od banke. Zatim, na međubankarskom deviznom tržištu trguju samo kada žele, kada kurs jača, jer, tada mogu dobro da zarade.
Alfa u gubitku
I pored značajno povećane profitabilnosti, ipak je, u prvih šest mjeseci ove godine nešto veći broj banaka poslovao sa gubitkom. Tako je 12 banaka ubilježilo minus od 2,4 milijarde dinara. I to najviše Alfa, OTP, Kredi agrikol, Vojvođanska i Kredi banka.
S druge strane prvih pet banaka po visini ostvarene dobiti od 11,6 milijardi su Inteza sa četiri milijarde, AIK banka sa 2,8 milijardi, Unikredit sa 1,9 milijardi, Rajfajzen sa 1,5 i Komercijalna banka sa 1,4 milijarde dinara.
Povoljnije?
– Povoljni rezultati poslovanja banaka bi trebalo da donesu i neke pogodnosti građanima i preduzećima koji se zadužuju – kaže Milan Kovačević.
– Prije svega, mislim na olakašice prilikom odobravanja zajmova i naravno smanjenje kamatnih stopa na već date pozajmice. Novosti