BANJALUKA – Kreditna aktivnost Investiciono – razvojne banke (IRB) RS u zadnje dvije godine u značajnom je padu, pa je iznos odobrenih kredita lani bio za 14 miliona manji u odnosu na 2021. godinu, dok je u odnosu na 2020. taj pad bio čak 74,8 miliona KM.
IRB je u prošloj godini odobrila ukupno 98,6 miliona KM, a dominirali su stambeni i krediti za preduzetnike i preduzeća.
Odobreno je 486 stambenih kredita u vrijednosti od 48,7 miliona KM, dok je kroz kreditnu liniju za preduzetnike i preduzeća plasirano 42,2 miliona za 84 korisnika.
U poređenju sa prethodnim godinama, prošla je bila jedna od lošijih kada je u pitanju kreditna aktivnost ove državne banke.
Tako je u 2021. godini IRB odobrila 112,6 miliona, u 2020. je taj iznos bio 173,4 miliona, dok je godinu ranije odobreno 157,1 milion KM.
Za početak biznisa samo četiri kredita
Za početne poslovne aktivnosti lani su odobrena svega četiri kredita u ukupnom iznosu od 750.000 KM. Isto toliko odobreno je za poljoprivredu u iznosu od 1,1 milion KM, dok je za mikrobiznis u poljoprivredi odobreno 175 zajmova u iznosu od 5,8 miliona maraka.
Vrhovac: Poslovne banke su sigurno jedan od uzroka
Vršilac dužnosti direktora IRB-a Dražen Vrhovac potvrdio je za CAPITAL da je primjetan pad kreditiranja te da je naložio nadležnom sektoru da napravi analizu koja će pokazati šta je razlog.
„Mi nismo mijenjali ništa od svojih mjera i pravila, a s obzirom na to da smo prije dvije i po godine smanjili naše kamate na 0,5 odsto očekujem od nadležnog sektora da kaže o čemu se tu radi“, istakao je Vrhovac.
Podsjetio je da IRB sve svoje kredite plasira preko finansijskih posrednika zbog čega je i od njih zatražio informacije.
„Razumijem i finansijske posrednike koji radije nude svoje kredite po većim kamatama i da je to jedan od osnovnih razloga zbog kojeg ne usmjeravaju klijente prema IRB-u. Ali, sačekaćemo konačan izvještaj pa ćemo sa sigurnošću moći reći šta je razlog“, kazao je Vrhovac.
S druge strane, dodaje, IRB bilježi rast ulaganja u hartije od vrijednosti, te je plan za 2022. godinu čak i premašen.
CAPITAL: M. Čigoja Ljubojević