Svež kapital za novu kreditnu ekspanziju banaka
BEOGRAD, Vest da će Jubmes banka početkom naredne godine udvostručiti kapital emisijom novih akcija u visini od 40 miliona evra ne predstavlja iznenađenje. Jubmes banka se, zapravo, samo pridružila talasu dokapitalizacije koji je zapljusnuo bankarski sektor u Srbiji. Tome su u velikoj meri “kumovale” mere Narodne banke Srbije koja je, da bi zaustavila kreditnu ekspanziju banaka, smanjila odnos između kapitala i kreditnih plasmana banaka. Od Nove godine će sve banke koje nameravaju da zaustave kreditnu aktivnost prema stanovništvu, morati da za to imaju pokriće u visni 150 odsto sopstvenog plasmana. Prema procenama NBS šest od 38 banaka je zbog ove odluke moralo da osigura dodatni kapital kako bi taj uslov mogle da ispune.
Za godinu i po bankarski kapital udvostručen
Poslovne banke su u ovoj godini samo u prvom polugodištu povećale svoj kapital za oko 600 miliona evra, i to uz smanjenje zaduživanja u inostranstvu za više od 11 odsto. Pre dve godine ukupan kapital srpskog bankarstva iznosio je 125 milijardi dinara, a ove godine na kraju polugodišta ta suma premašila je 260 milijardi. Dakle, za godinu i po dana vrednost kapitala poslovnih banaka je udvostručena, a samo za šest meseci ove godine kapital je povećan za petinu. Kada se tome pridoda i prošlogodišnji rast od 72 odsto, jasno je da se nešto bitno menja na tržištu što tera banke na ove korake.
Sosijete ženeral je, recimo, početkom septembra, objavila da je emisijom dodatnih akcija povećala kapital za 50 miliona evra i sada raspolaže kapitalom od 160 miliona evra. U banci ističu da je to posledica realizacije njihovog plana da više ulažu u Srbiju i jasno označenog opredeljenja da održe dugoročno prisustvo na ovom tržištu na kome već imaju 240.000 klijenata. Grupa Folksbank internešnel iz Austrije investirala je do sada u kapital Folksbanke u Srbiji 120 miliona evra i to je, kako je izjavio Fridhelm Bošert, predsednik uprave, najbrži rast kapitala koje su banke iz ove grupacije raspoređene u devet zemalja istočne i centralne Evrope, ostvarile. Dokapitalizaciju najavljuje i Erste banka, a do kraja godine biće dokapitalizovana i Komercijalna banka, i to u visini od 100 miliona evra. Kako je objasnio Mirko Cvetković, ministar finansija u Vladi Srbije, “dokapitalizacija je nužna kako bi se omogućilo planirano širenje Komercijalne banke u regionu”.
Ekonomisti se slažu u oceni da su banke politikom NBS prinuđene da povećavaju kapital, ali ne treba zanemariti ni želju samih banaka da obezbede što bolju poziciju u predstojećoj veoma žestokoj borbi za svakog klijenta na domaćem na tržištu, ali i tržištu u regionu.
– Prvi talas naglog rasta kreditnih plasmana u Srbiji koji je zaustavljen prošle godine bio je baziran uglavnom na zaduživanju banaka kod sopstvenih matica i njihovoj orijentaciji na plasmane u privredi i širenju sopstvene mreže. Najnoviji kreditni talas, koji je počeo u aprilu ove godine i koji centralna banka pokušava da uspori, okrenut je u najvećoj meri ka stanovništvu, a izvori su mu u povećanju sopstvenog kapitala i značajnom rastu prikupljene domaće štednje – ocenjuje ekonomista Boško Živković, napominjući da je u proteklom delu godine porast sopstvenog kapitala banaka bio veći od porasta domaće štednje za oko 200 miliona evra.
Naravno, ima i onih kako među bankarima tako i među ekonomistima, koji u ubrzanom rastu kapitala ne vide samo dobre strane. Ulazak sredstava potrebnih za dokapitalizaciju najčešće je označavan kao krivac za ubrzan pad vrednosti evra, a prema nekim ocenama, koje su naročito prisutne u bankarskim krugovima, ovako brzo povećanje kapitala je nepotrebno i čak bi moglo da natera matične banke da ozbiljno razmisle da li da se okrenu drugim tržištima. Izvor: Danas
Bankarski sektor u Srbiji na udaru talasa dokapitalizacije
