REJKJAVIK, Ukupni troškovi zbog bankarske krize na Islandu mogli bi dostići 1,1 bilion islandskih kruna, odnosno oko 7,5 milijardi evra, upozorio je islandski premijer Geir Harde, a ta suma, kako ukazuju danas svjetske agencije, predstavlja čak 85 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) koju je ta sjeverna ostrvska zemlja stvorila prošle godine.
Premijer Islanda je u izvještaju za parlament naveo da će budžetski deficit u idućoj godini iznositi do deset odstood ukupne privredne realizacije u zemlji.
Bruto spoljni dug Islanda, koji je krajem prošle godine činio 29 odsto BDP-a, mogao bi krajem 2009. da poraste iznad 100 odsto BDP-a, izjavio je Harde.
U jednom drugom izvještaju islandski premijer je naveo da ta zemlja razmišlja da li da pokrene sudski spor sa Velikom Britanijom koja je, zbog zamrznutih uloga britanskih građana i institucija u islandskim finansijskim institucijama, preduzela određene mjere protiv filijala islandskih banaka u Britaniji, u skladu sa britanskim antiterorističkim zakonom.
Da li će Island otvoriti taj slučaj sada razmatra jedna britanska pravna firma koju su angažovali.
Prema mišljenju islandskog premijera, apsurdno je da se na interese Islanda u Britaniji primenjuje antiterorističko zakonodavstvo.
Finansijski sistem Islanda se gotovo urušio jer je država bila prinuđena da tokom samo jednog mjeseca preuzme tri najveće domaće banke.
Neki ekonomisti se pribojavaju da će se privredna realizacija Islanda u idućoj godini smanjiti za desetinu.
Za razliku od Britanije ili SAD, Island nije bio u mogućnosti da svojim bankama obezbijedi odgovarajuću podršku s obzirom na to kakav je odnos finansijskog sektora prema BDP-u zemlje.
Islandske banke su dužne inostranim poveriocima više od 60 milijardi dolara, jer su se u posljednjih nekoliko godina upustile u velike inostrane akvizicije.
Bruto domaći proizvod Islanda je, pri tome, minule godine dostigao 11 milijardi dolara, pošto ta zemlja ima samo 300.000 stanovnika, napomenula je agencija Rojters.
Oko 2.000 Islanđana pre nekoliko dana je protestovalo u glavnom gradu Rejkjaviku zbog finansijske krize koja je paralisala ekonomiju te zemlje, tražeći ostavku premijera Hardea i guvernera centralne banke Dejvida Odsona, kao i prevremene izbore koji bi ubrzali pristupanje Islanda Evropskoj uniji.
Island je prije neki dan saopštio da su toj zemlji, osim dvije milijarde dolara koje im je odobrio Međunarodni monetarni fond, za izlazak iz finansijske krize potrebne još četiri milijarde dolara.
Bankarska kriza na Islandu koštaće 85 odsto BDP-a zemlje
