BANJALUKA, Garantni fond Republike Srpske ima obezbjeđenje za sve izdate garancije i opstao bi i kada bi svi krediti za koje je garantovao postali nenaplativi, kaže Radivoja Krčmar, direktor Garantnog fonda Republike Srpske.
Ove godine, kako je kazao, podršku kroz garancije mogu očekivati oni koji kredite planiraju uzimati kako bi ulagali u poljoprivredu, IT sektor, trgovinu i turizam. U pitanju su 272 garancije u ukupnom iznosu od 12,2 miliona KM.
“Nekoliko garancija smo planirali i za ozbiljnije projekte, a one će ukupno iznositi nekoliko miliona maraka. U pitanju su velika preduzeća, ali im je garancija potrebna za nedostajući kolateral. Sa druge strane, banci je lakše da dođe do svog novca”, kazao je Krčmar u intervjuu za “Nezavisne novine”.
Koliko su privrednici upućeni u institut garancije i u Garantni fond uopšte?
KRČMAR: Sva potrebna dokumentacija se nalazi na našem vebsajtu, a u elektronskoj formi se može aplicirati za garanciju. Zainteresovani tu mogu vidjeti čime se bavi Garantni fond, koje su garantne linije. Mi ne postojimo radi profita, nego da bismo podržali razvojne projekte. Firmama koje nemaju dovoljno obezbjeđenja služimo kao državni garant.
Šta im je potrebno kako bi došli do prijeko potrebnih garancija?
KRČMAR: Najbitnije je da ima dobar biznis plan. U Fondu imamo brojne stručnjake koji taj plan provjeravaju, a kada vidimo da je ideja dobra i zdrava, spremni smo je podržati. Imamo i institut pisma namjere, gdje se privrednik nama obraća i traži, primjera radi, kredit od 50.000 KM. Nakon što dobije pismo namjere, ima rok od šest mjeseci da pronađe banku koja će mu odobriti kredit. Ukoliko primijetimo da sredstva nisu namjenski utrošena, povlačimo garanciju.
Koliko su banke zainteresovane za saradnju i plasman kredita na ovaj način? U početku to nije išlo najbolje.
KRČMAR: Sa svim bankama koje imaju dozvolu Agencije za bankarstvo RS imamo potpisane sporazume o saradnji. Shvatili su da postoji potreba da se višak sredstava, kojih realno ima u bankama, osim stanovništva i nenamjenskih kredita te hartija od vrijednosti u koje se dosta ulagalo, počne investirati i u privredu i poljoprivredu. To je normalno i logično. Mi pokušavamo uticati na banke da pronađu svoj interes, ali i da plasiraju kredite tamo gdje je to najpotrebnije. Ne sarađujemo samo sa bankama. Napravili smo protokole i s velikim firmama koje imaju od 200 do 300 kooperanata, a koji nam se javljaju, a o čijoj smo sposobnosti upoznati upravo preko tih velikih firmi.
Koje garancije su pale na teret Fonda?
KRČMAR: Isplatili smo banci garanciju za Gerontološki centar. Vratili smo 20 odsto kredita, ali smo se uknjižili na hipoteku na objektu koji je dobro očuvan i nije devastiran. To se desilo 2011. godine. Platili smo banci i izvršni postupak je u toku. Platili smo i garanciju za Planinsko dobro Rogatica, ali smo uknjiženi kao vlasnici na motelu “Borike”, koji takođe nije devastiran. Svaka garancija ima svoje obezbjeđenje.
Da li ste upoznati s problemima u koje je zapala Izvoznokreditna agencija (IGA) BiH. Da li u nekom najgorem slučaju i Fondu može da se desi sličan scenario?
KRČMAR: Mi imamo pravilnik o investiranju sredstava prema kojem jednoj firmi ne možemo dati garanciju u apsolutnom iznosu od pet odsto kapitala, što je milion i po KM. Imamo i ograničenja da prema jednoj banci ne možemo biti izloženi u iznosu većemo od 30 odsto slobodnih sredstava i doći u situaciju kao što je to bilo s tom agencijom. Sa sredstvima koje imamo u hartijama od vrijednosti imamo oko 13 miliona aktivnih garancija. Kada bi svi krediti pali, mogli bismo izmiriti garancije.
Šta je s novcem koji je ostao u posrnuloj Bobar banci? U pitanju je pet i po miliona maraka.
KRČMAR: Taj novac će se vratiti. U toku je stečajni postupak i tu ima sredstava od kojih se možemo namiriti. Međutim, kao i svaki stečaj, i ovaj će trajati godinama, tako da sve zavisi od toga kako prodaja imovine i naplata budu išle. Nismo jedina državna institucija koja je imala svoja sredstva tamo, a novac smo tada imali oročen u još pet banaka.
Izmijenjen je pravilnik o odobravanju garancija. Kakve izmjene donosi?
KRČMAR: Značajno smo pojednostavili procedure. U slučaju da Fond i banka na osnovu ugovora o saradnji iskažu potrebu za uvođenjem nove garantnokreditne linije, to mogu učiniti, što do sada nije bio slučaj. Takođe, dio poslova je prenesen sa Vlade RS na Nadzorni odbor. Do sada je odluke za veće garancije mogla donositi samo Vlada, što je oduzimalo dosta vremena i produžavalo proceduru. Nezavisne novine
