Evropska komisija, istovremeno, prognozira da će se tempo fiskalne konsolidacije usporiti od ove godine, ali će, ističe, biti dovoljan za nastavak daljeg obaranja javnog duga.
Premijer Aleksandar Vučić takođe prognozira dalji pad javnog duga, mada, kako ističe, ne velikom brzinom.
“Prošle godine je prvi put smanjen javni dug, koji na današnji dan iznosi svega 70 odsto, iako smo mi računali da će biti 80 odsto”, rekao je Vučić u utorak za javni servis.
Javni dug Srbije je 31. decembra 2016. godine iznosio 24,8 milijardi evra što je 72,9 odsto bruto domaćeg proizvoda i smanjen je za 1,8 odsto u odnosu na 31. decembar 2015. godine, kada je njegov udio u BDP-u bio 74,7 procenata.
Najviši udio javnog duga u BDP-u je bio 2000. godine – čak 201,2 odsto ili, nominalno, 14,16 milijardi evra.
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Mihajlo Crnobrnja saglasan je sa ocjenom Evropske komisije da je rast javnog duga zaustavljen zahvaljujući mjerama fiskalne konsolidacije, kao i sa prognozom predsjednika vlade da će usporavanje njegovog rasta i smanjivanje ubuduće biti nešto sporije.
Crnobrnja za Tanjug navodi da je izvještaj EK realan i objektivan, i podsjeća da su fiskalna konsolidacija i zaustavljanje rasta evropskog duga zahtjevali drastične mjere.
“Vlada sada procjenjuje da to više nije potrebno, ali i da nema neke velike potrebe da se javni dug brzo smanjuje, jer ima drugih prioriteta, prije svega u smislu investicija, zapošljavanja i slično”, smatra Crnobrnja.
U izveštaju EK, koji je objavljen u ponedjeljak, navodi se da je javni dug Srbije prošle godine smanjen, prvi put poslije višegodišnjeg konstantnog rasta, kao rezultat napora u sprovođenju fiskalne konsolidacije.
Tempo fiskalne konsolidacije će, prema procjenama EK, usporiti od ove godine, ali će biti dovoljan za nastavak daljeg obaranja javnog duga.
Evropska komisija je zadržala projekcije privrednog rasta Srbije za 2017. i 2018. godinu, na 3,0 odsto i 3,3 odsto resprektivno, predvidjevši, takođe, veći pad nezaposlenosti u našoj zemlji.
To su znatno bolja predviđanja u odnosu na projekcije iz jesenjeg izvještaja Komisije, kada je prognozirana stopa nezaposlenosti od 15,6 odsto za ovu i od 15 procenata za 2018. godinu.
Privatna potrošnja u Srbiji će ove godine, kako ocjenjuje EK, porasti za 2,1 odsto, a naredne godine za 3,0 odsto, što je ubrzanje u odnosu na 1,2 odsto iz prošle godine, dok će državna potrošnja porasti za 2,5 odsto, odnosno 2,4 odsto u 2018. godini, u odnosu na rast od 2,7 odsto iz 2016. godine. Tanjug