BRISEL, Javni dug evrozone spustio se na kraju drugog kvartala ove godine na 92,2 sa 92,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), koliko je iznosio na kraju prvog kvartala, pokazali su danas podaci Evropskog zavoda za statistiku, Evrostata.
U 28-članoj Evropskoj uniji, javni dug je istovremeno snižen na 87,8 sa 88,1 odsto BDP-a, objavljeno je na sajtu Evrostata.
Na godišnjem nivou, javni dug evrozone je u drugom kvartalu takođe pao na 92,2 sa 92,7 odsto, dok je u EU porastao na 87,8 sa 87,3 odsto BDP-a.
Na kraju drugog kvartala, dugovanja na ime državnih obveznica činila su 79,4 odsto javnog duga evrozone i 81,1 odsto duga EU, a zajmovi 17,6 odnosno 14,8 odsto.
Budući da su države EU uključene u finansijsku pomoć određenim članicama Unije, Evrostat je objavio i podatke o udjelu međudržavnih pozajmica u javnom dugu. Takve pozajmice su u drugom kvartalu činile 2,2 odsto duga evrozone i 1,6 odsto duga EU.
Najviši javni dug imale su Grčka (167,8 odsto BDP-a), Italija (136 odsto) i Portugal (128,7 odsto), a najniži Estonija (9,9 odsto), Luksemburg (21,9 odsto) i Bugarska (28,3 odsto).
U odnosu na prvi kvartal, 18 zemalja EU zabilježilo je smanjenje javnog duga, a 10 rast. Najveći pad evidentiran je u Irskoj (2,6 procentnih poena), zatim Holandiji (2,2 pp) i Hrvatskoj (2,0 pp), a najveći rast na Kipru (2,9 pp), u Finskoj (2,0 pp) i Mađarskoj (2,0 pp).
Na godišnjem nivou, 15 zemalja imalo je pad javnog duga, 12 rast, a na Kipru je dug mirovao. Najviše je smanjen javni dug Irske (12,5 pp), Grčke (9,7 pp) i Malte (5,8 pp), dok je najviše porastao dug Bugarske (8,1 pp), Austrije (4,2 pp) i Hrvatske (4,0 pp). Tanjug