BEOGRAD, U Srbiji ima 55.200 privrednih subjekata čiji su računi blokirani zbog neplaćenih dugova, što znači da su svako šesto preduzeće i preduzetnik potpuno nesposobni da izmiruju svoje obaveze.
To pokazuju podaci Narodne banke Srbije o stanju finansijskog sektora u prvom kvartalu ove godine.
Iznos blokade dostigao je 250 milijardi dinara, odnosno čak dvije milijarde evra, što dovoljno govori o teretu koji nezdravi dio privrede nameće zdravom. Te 2 mlrd EUR je, ilustracije radi, čak 6,5 odsto srpskog bruto domaćeg proizvoda, a cijela Srbija će ove godine, prema zvaničnim projekcijama, uspjeti da ostvari tačno nula odsto rasta BDP-a.
Iznos duga zbog kojeg su privrednicima blokirani računi neprestano raste još od kraja 2012. godine, kada su nenaplaćena potraživanja bila na nivou od oko 120 milijardi dinara. To znači da su uzeti, a nevraćeni dugovi srpske privrede duplirani za samo 2,5 godine.
Pritom, ukupan dug srpske privrede iznosi oko 18 milijardi evra, što je skoro identičan nivo kao 2008. godine, tako da čak 11 odsto ukupnih dugovanja “otpada” na firme u blokadi.
Od pomenutih 18 mlrd EUR ukupnih dugovanja, otprilike polovina se odnosi na domaće povjerioce, a polovina na inostrane, pri čemu treba znati da se novac ne duguje samo bankama za odobrene kredite, već i dobavljačima i kooperantima, naročito u onom djelu koji se odnosi na domaći dug.
Privreda tako danas duguje malo ispod 60 odsto srpskog BDP-a, što znači da je u daleko boljem stanju od države, čiji je javni dug dostigao 74 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je rast iznosa u blokadi sa 120 na 250 milijardi dinara ono što zabrinjava, kao i broj privrednih subjekata čiji su računi blokirani (sa 43.700 krajem 2013. na 55.200 ove godine), budući da u Srbiji nema velikog rasta u broju samih privrednih lica.
– To govori da nelikvidnost privrede jako brzo raste, što onemogućava funkcionisanje i onog dobrog dela privrede. Kada bi kvalitetna preduzeća mogla da budu ostrvo, odvojeno od ostatka srpske ekonomije, onda bi mogla da posluju redovno, ali pošto je privreda povezana, to je nemoguće. Uz to je i država jedan od velikih dužnika, jer je zakon po kojem su državne institucije i firme dužne da izmiruju svoje obaveze u roku od 45 dana ili izuzetno do 60 dana, ostao samo to – zakon, koji nije doprineo da privreda bude likvidna – kaže Savić.
On objašnjava da u realnom sektoru (građevinarstvu, prerađivačkoj industriji, itd.) nema ozbiljnog oporavka, već se negativnosti samo umnožavaju.
– To je zatvoren krug u kome strada zdrav deo privrede, jer svako svakom počinje da duguje. Duguje se bankama za kredite, dobavljačima za robu i državi za porez, a ta ista država duguje privatnim firmama za naručene poslove i tako nastaje začarani krug u kojem se sada nalazi srpska privreda – kaže Savić. Danas