BANJALUKA, Set zakona za suzbijanje sive ekonomije u Republici Srpskoj biće rigorozniji, ali će se tražiti i njihova rigoroznija primjena na terenu, pri čemu će institucije upotrijebiti sva sredstva da pojačaju kontrole privrednih subjekata, rečeno je na javnoj raspravi o setu nacrta ovih zakona u Banjaluci.
Pomoćnik ministra industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Saša Savičić rekao je da ovi zakoni sadrže represivne mjere da bi bio napravljen opšti zamah u borbi protiv sive ekonomije, ali i nagradili oni koji rade legalno.
Prema njegovim riječima, tokom javnih rasprava rješenje po kojem će radnik morati da bude prijavljen dan prije stupanja u radni odnos pohvaljeno je kao dobro, jer se na taj način onemogućavaju različiti izgovori privrednika za neprijavljivanje radnika prilikom inspekcijskih kontrola.
“Konsultovali smo i sindikat i privrednike, tako da je ovaj set zakona odraz svih potreba i nema straha da će onaj ko radi uredno biti zatvoren, a onaj ko radi nelegano neka strepi”, rekao je Savičić.
On je dodao da se, prema statističkim podacima Ministarstva, siva ekonomija najviše manifestuje u sitnom preduzetništvu, među malim zanatskim radnjama i ugostiteljskim uslugama.
Savičić je iznio procjenu da je skoro 30 odsto bruto domaćeg proizvoda Srpske proizvedeno u sivoj zoni, ocijenivši da to predstavlja nelojalnu konkurenciju privrednim društvima koja posluju legalno, ali postaje i obrazac ponašanja.
Govoreći o uslovima aranžmana sa međunarodnim finansijskim institucijama koji se odnose na suzbijanje sive ekonomije, Savičić je rekao da se domaćim vlastima konstantno zamjera da nisu dovoljno odlučne u borbi protiv ove pojave i da aktuelni set reformskih zakona treba da pokaže do koje mjere su vlasti u stanju da poštuju njihove odredbe.
Predsjednik Zanatsko-preduzetničke komore Republike Srpske Jovica Bratić rekao je da su sugestije poslovne zajednice na set nacrta reformskih zakona tokom javnih rasprava bile dosta ujednačene, ali da će u narednim danima biti napravljen njihov presjek i objedinjeni zahtjevi.
On je dodao da vlasnici zanatskih radnji traže da za svoje poslovanje odgovaraju samo imovinom radnje, a ne svojom cjelokupnom imovinom kao do sada.
“Veliki problem je što nemamo zakon o ličnom bankrotu koji bi predvidio da se dužniku ne mogu uzeti osnovna sredstva za život, što bi i za nas bila olakšica, jer se ljudi ne usuđuju da otvaraju radnju”, rekao je Bratić.
On smatra da će propis po kojem radnici moraju biti prijavljeni dan prije stupanja u radni odnos natjerati poslodavce da se više bave administriranjem, navodeći da je potreban probni rad od 15 dana za koji se ne bi plaćale obaveze, ali koji se ne bi zloupotrebljavao.
“Ako radnika primim na posao tri, pet ili 10 dana, ja ne znam da li će on opstati. Mislim da prvo treba da ti jedan mali period da se vidi da li radnik može i zna raditi taj posao”, tvrdi Bratić.
On je priznao da mnoge zanatske radnje rade u sivoj zoni, ali i zatražio pomoć u obezbjeđivanju normalnih uslova za njihovo funkcionisanje.
“Privredna kriza i poplava nekvalitetne i jeftine uvozne robe uz pomoć trgovačkog lobija doveli su nas u situaciju da ne možemo da izmirimo svoje obaveze, zbog čega se odlučujemo na ilegalan rad. Ilegalan rad nam stvara nelojalnu konkurenciju i borimo se da je suspendujemo koliko možemo”, rekao je Bratić.
On je kao veliki pomak naveo oslobađanje malih preduzetnika od fiskalnih kasa, zbog čega je u prošloj godini prvi put registrovano više novih radnji nego što ih se odjavilo.
“Godinama pokušavamo da se oslobodimo određenih parafiskalnih nameta koji nas jako opterećuju, a praktički i ne pune budžet. Obećano nam je da će biti izrađen registar parafiskalnih i fiskalnih nameta, da se prepozna šta sve plaćamo, a ne bi trebalo. S obzirom da imamo status fizičkih lica, bilo bi logično da i struju plaćamo kao građani”, rekao je Bratić.
Portparol Privredne komore Republike Srpske Vladimir Blagojević rekao je da poslovna zajednica insistira na iznalaženju rješenja za smanjenje sive ekonomije koja uzrokuje nelojalnu konkurenciju subjektima koji posluju legalno, što je bio i jedan od njihovih zahtjeva u mjerama Ekonomske politike za ovu godinu.
“Nakon ove javne rasprave, objedinićemo sve prijedloge i zahtjeve privrednika i predati ih Vladi kao predlagaču ovih zakona, a očekujemo da će se najveći broj njih naći u prijedlogu”, kaže Blagojević.
Javna rasprava održana je o nacrtima izmjena i dopuna Zakona o inspekcijama, Zakona o poreskom postupku, Zakona o zanatsko-preduzetničkoj djelatnosti, Zakona o sistemu javnih službi i Zakona o komunalnoj policiji, koji su usvojeni na četvrtoj redovnoj sjednici Narodne skupštine Republike Srpske. Srna