PARIZ, Srbija će se u 2015. vratiti na put privrednog rasta od 0,5 odsto, iako će taj rast biti manji u odnosu septembarsku prognozu od dva procenta, objavila je juče Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u svojoj najnovijoj prognozi privrednih kretanja u zemljama jugoistočne Evrope u ovoj godini.
EBRD podsjeća da je Srbija u 2014. potonula u recesiju, s obzirom na to da je privredna situacija bila dodatno otežana zbog majskih poplava, navodi se u saopštenju te banke dostavljenom Tanjugu.
Prema ocjeni ovog evropskog kreditora, domaća tražnja će u 2015. doprinijeti privrednom rastu zemalja jugoistočne Evrope, ali bi neizvesnost povezana sa izborima u Grčkoj mogla da se odrazi na ekonomije tog regiona.
Oštar pad cijena nafte izvršio je dodatni pritisak na ionako slabu rusku ekonomiju, kao i na druge izvoznike energenata i zemlje u usponu usko povezane sa najvećom ekonomijom istočne Evrope.
Prema najnovijoj procjeni EBRD-a, Hrvatska će u 2015. imati privredni rast od 0,5 odsto, kao što je predviđano i prošlog septembra, za Sloveniju se očekuje skok BDP-a od 1,6 odsto, što je 0,6 procenata više nego u prethodnoj procjeni.
Prognoza rasta privrede Bosne i Hercegovine ostala je nepromijenjena na 2,7 odsto, a procjena rasta BDP-a Makedonije za tekuću godinu je povećana 0,5 odsto na 3,5 procenata. Takođe je za 0,5 odsto podignuta prognoza rasta za Crnu Goru na 3,0 odsto.
EBRD je snizio međutim očekivani rast privrede Bugarske sa 2,0 na 0,8 odsto, dok je za Rumuniju ostavio nepromijenjenu prognozu na 2,8 procenata.
Ekonomisti EBRD vjeruju da će ruski bruto domaći proizvod (BDP) u 2015. potonuti blizu pet odsto, što je znatno lošiji rezultat u odnosu na prognozu iz septembra, kada se očekivao negativan rast od 0,2 odsto.
Sa druge strane, niske cijene sirovina dobra su vijest za zemlje centralne i jugoistočne Evrope i južnog i istočnog Mediterana i pomažu u ublažavanju negativnih efekata slabe interne tražnje u evrozoni.
U 34 članice EBRD, banka prognozira prosječan negativni privredni rast od 0,3 odsto u 2015, nakon što je u septembru prognozirala pozitivan rast od 1,7 odsto.
“Prognoza, međutim, može biti dodatno snižena u slučaju novog pada cijena nafte, eskalacije krize u Ukrajini i eventualnog povećanja neizvjesnosti u evrozoni”, navodi vršilac dužnosti glavnog ekonomiste EBRD, Hans Peter Lankes.
Prepolovljene cijene nafte donijele su nove probleme Rusiji, čiji je privredni rast već usporavao zbog niskog povjerenja investitora i sankcija zapada iz 2014. Poteškoće su pretrpjeli i drugi izvoznici energenata, kao što su Kazahstan, Azerbejdžan i Turkmenistan.
Deprecijacija rublje povećala je pritisak na valute zemalja sa snažnim trgovinskim i investicionim vezama sa Rusijom, prije svega Bjelorusije, Turkmenistana i Jermenije.
Privreda Ukrajine u najvećim je problemima, a pored konflikta na istoku zemlje, prijeti joj i neizvjesnost oko međunarodne finansijske pomoći. Nakon oštrog pada BDP-a iz 2014, u 2015. se očekuje novi pad od pet odsto.
U Turskoj se ove godine očekuje privredni rast od tri odsto, zahvaljujući nižim izdacima na uvoz nafte i potencijalnom monetarnom labavljenju, dodaje EBRD. Tanjug
