ZAGREB – Banke u Hrvatskoj u prošloj su godini poslovale sa dobiti od 1,36 milijardi evra, što je za 647,2 miliona evra ili 91,2 odsto više nego godinu ranije, pokazuju privremeni nerevidirani podaci o poslovanju kreditnih institucija koje je objavila Hrvatska narodna banka (HNB).
“Poslovanje kreditnih institucija u 2023. godini rezultiralo je sa dobiti u iznosu od 1,4 milijarde evra. Pokazatelji profitabilnosti povećali su se u odnosu na njihovu vrijednost s kraja 2022. godine”, ističu analitičari centralne banke u komentaru kretanja u bankovnom sektoru u 2023. godini.
Po podatcima koje iznose, prinos na imovinu (ROA) povećao se s 1,0 odsto na 1,8 odsto, a prinos na kapital (ROE) s 8,2 posto na 15,5 posto.
“Rezultat je to porasta dobiti tekuće godine, pod uticajem snažnog povećanja kamatnih prihoda. Znatan doprinos rastu tih prihoda dali su i prihodi na prekonoćne depozite kod HNB-a”, objašnjavaju analitičari HNB-a.
Centralna banka je komentar i prateće tabele o poslovanju kreditnih institucija izradila na osnvu podataka koje je dobila od samih banaka, a podatci iz pokazuju da je od 20 banaka koliko ih je lani poslovalo u Hrvatskoj njih 19 poslovalo sa dobiti, dok je s gubitkom poslovala samo J&T banka. Gubitak te banke je iznosio 1,5 miliona evra.
Inače, lani je u Hrvatskoj poslovala jedna banka manje nego u 2022. godini jer je 2. jula 2023. godine HPB-u pripojena Nova hrvatska banka (bivša Sberbank Hrvatska).
Po podacima (privremeni nerevidirani) HNB-a, najveću dobit i prošle je godine imala Zagrebačka banka, 450,4 miliona evra, što je u poređenju sa privremenim nerevidiranim podacima za godinu ranije povećanje za 89,4 odsto, ili za 212,6 miliona evra.
Slijedi Privredna banka Zagreb (PBZ) sa dobiti od 314,1 miliona evra, što je za 125 miliona evra ili 66 posto više nego u 2022. godini.
Erste&Steiermärkische Bank je u prošloj godini ostvarila dobit u iznosu od 219,2 milijuna eura, što je 69 posto više nego godinu ranije.
Više od sto miliona eura dobiti u prošloj je godini imala još OTP banka, čija je dobit iznosila 134,8 milijuna eura, ili 50,5 posto više nego u 2022. godini.
Na petom mjestu po visini dobiti je još jedna banka u stranom vlasništvu – Raiffeisenbank Austria, čija je dobit znatno povećana. Naime, lani je dobit te banke iznosila gotovo 96 miliona evra, što je za gotovo 59 miliona evra ili 159 odsto više nego 2022. godine.
Na šestom je mjestu najveća banka u većinskom državnom vlasništvu – Hrvatska poštanska banka (HPB), koja je u julu prošle godine pripojila Novu hrvatsku banku i bilježi višestruko povećanje dobiti. Po podacima iz tabela cntralne banke, HPB je u prošloj godini imala dobit od 80,6 miliona evra, što je za 63 miliona evra ili 359 odsto više nego godinu ranije.
Po podatcima HNB-a, u 2023. godini ukupna imovina kreditnih institucija povećana je u odnosu na kraj 2022. za 3,5 posto i iznosila je 78,6 milijardi eura. Imovina se povećala kod većine kreditnih institucija, napominju iz centralne banke.
Navode i kako su ukupni krediti i avansi povećani za 2,0 odsto u poređenju sa krajem 2022. godine, a neprihodujući krediti i avansi (NPL) smanjili su se za 11,4 odsto.
“Takvo kretanje ostvareno je kod dva najvažnija sektora (domaćinstva i nefinansijskih društava), pri čemu su rastu ukupnih kredita najviše pridonijeli krediti domaćinstvima, dok su se NPL-ovi najviše smanjili u portfelju kredita nefinancsijskim društvima. Posljedično, udio NPL-ova u ukupnim kreditima i predujmovima na kraju 2023. godine pao je s 3,0 odsto na 2,6 odsto, čime se višegodišnji trend pada tog pokazatelja nastavio”, ističu analitičari središnje banke.
Po podacima koje iznose, u portfelju kredita nefinansijskim društvima udio NPL-ova smanjio se sa 6,4 odsto na 5,1 odsto, a u portfelju kredita domaćinstvima sa 5,0 odsto na 4,2 odsto.
Iz HNB-a u komentaru ističu da su ključni pokazatelji kapitaliziranosti bankovnog sistema na visokim nivoima, a stopa ukupnoga kapitala bankovnog sistema blago se smanjila na 23,6 odsto pod uticajem smanjenja ukupnoga kapitala i povećane izloženosti rizicima.
Sve kreditne institucije imale su stopu ukupnoga kapitala veću od propisanog minimuma od 8 odsto.
Na vrlo visokom nivou je još uvijek i likvidnost sistema kreditnih institucija mjerena koeficijentom likvidnosne pokrivenosti (LCR). Na kraju 2023. godine sve su kreditne institucije zadovoljavale propisane minimalne likvidnosne zahtjeve, a prosječni LCR iznosio je 238,1 odsto, zaključuje se u komentaru kretanja u bankovnom sektoru u prošloj godini. SEEbiz