BEOGRAD – Godina 2023. će označiti početak smanjena korišćenja fosilnih goriva, prema novom izvještaju koju su objavili stručnjaci za energetiku iz organizacije Ember.
„U ovoj odlučujućoj deceniji za klimu, počeo je kraj fosilnog doba. Ulazimo u eru čiste energije”, rekla je autorka studije Malgorzata Vijatros-Motika.
Globalna studija organizacije Ember o potrošnji električne energije analizirala je podatke iz 78 zemalja koje predstavljaju 93 odsto svjetske potražnje za ovom vrstom energije. Izveštaj je otkrio da je 2022. godine globalna proizvodnja električne energije bila “najčistija” ikada, sa rekordnim rastom energije vjetra i sunca, koja je činila 12 odsto globalne proizvodnje.
Obnovljivi izvori i nuklearna energija zajedno čine 39 odsto svjetske proizvodnje električne energije, a solarna energija je njen najbrže rastući izvor, sa povećanjem od 24 odsto.
Ember je istakao ulogu energije vetra i sunca u navođenju svijeta ka novoj eri čiste, uprkos ratu u Ukrajini i smanjenju snabdijevanja zalihama jeftinog ruskog gasa.
„Iako je žalosno što je proizvodnja električne energije iz fosilnih izvora dostigla najviši nivo u istoriji 2022. godine, možete videti da vjetar i solarna energija već rade na smanjenju emisija štetnih gasova”, rekao je Dejv Džons, šef odjeljenja za analizu podataka u Emberu.
„Vrlo brzo će vjetar i solarna energija gurnuti svijet u novu eru, eru pada proizvodnje fosilnih goriva, a samim tim i smanjenja emisija u energetskom sektoru”, dodao je on.
Izveštaj sugeriše da energija vjetra i sunca mogu da obezbijede do 75 odsto povećanja čiste energije od sada do 2050. godine, zahvaljujući nižoj ceni u poređenju sa fosilnim gorivima.
EU usklađena sa ciljem Pariskog sporazuma
U Evropi se prelazak na energiju vetra i sunca dešava brže od globalnog proseka, pri čemu su snaga vjetra i solarna energija činili 22 odsto proizvodnje električne energije u 2022. godini, u odnosu na samo 13 odsto u 2015. godini, dok je globalno udio korišćenja energije vetra i Sunca porastao sa 4,6 odsto na 12,1 odsto u istom periodu, pokazuje izvještaj.
Ipak, emisije iz energetskog sektora u EU su prošle godine porasle za 2,8 odsto u poređenju sa 2021. To je uglavnom bilo zbog pada proizvodnje nuklearne energije – izazvanog održavanjem u Francuskoj i zatvaranjem postrojenja u Njemačkoj – kao i pada proizvodnje hidroenergije izazvane sušama, koje su djelimično zamijenjene ugljem i gasom.
Rastuću potražnju za ugljem u Evropi takođe je pokrenuo rat u Ukrajini i potreba da se smanji potrošnja gasa nakon odluke Rusije da smanji isporuke u Evropu, prema izvještaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA) o korišćenju uglja u 2022, objavljenom u decembru.
Ali EU je ostala na svom kursu i čak je odlučila da ubrza svoju zelenu tranziciju kao odgovor na rusku vojnu agresiju u Ukrajini, postavljajući nove ambiciozne ciljeve za korišćenje energije iz obnovljivih izvora do 2030.
„2022. godina ostaće upamćena kao prekretnica u energetskoj tranziciji. Zbog ruske invazije na Ukrajinu i globalne energetske krize, mnoge vlade su ponovo promislile o svom oslanjanju na fosilna goriva”, rekao je Džons.
Da bi se postigao karbonski neutralan energetski sektor do 2035. godine, najjeftiniji put bi vodio do toga da EU proizvodi 70-80 odsto električne energije iz vetra i sunca, a manje od pet odsto zahvaljujući gasu, prema Emberu.
Izveštaj procjenjuje da će 2023. godine biti zabilježen rekordan pad korišćenja fosilnih goriva u EU. Do 2030. godine samo 17 odsto električne energije u EU dolaziće iz fosilnih goriva, dok će većina regiona postupno izbaciti ugalj, prema nacionalnim planovima.
„Energetski sektor EU je u dobroj poziciji da postigne projekciju usklađenu sa 1,5C”, navodi se u izvještaju.
EU „ne može sebi da priuštiti duševni mir”
Ali dok je Evropa bila na čelu revolucije obnovljivih izvora energije, sada ju je pretekla Okeanija, dok Sjeverna Amerika i Azija brzo hvataju korak, pokazuje studija.
„EU je rano počela trku za obnovljive izvore energije, ali, kako se svijet ubrzava, ne može sebi da priušti duševni mir”, rekla je Sara Braun, vođa evropskog programa u Emberu.
„Evropa je imala izuzetno izazovnu 2022. godinu, ali bi sada trebalo da iskoristi priliku da udvostruči primjenu obnovljivih izvora energije i ostane na čelu globalne tranzicije ka čistoj i prosperitetnoj ekonomiji”, dodala je ona.
Kritični minerali “nisu problem”
Globalna studija organizacije Ember o potrošnji električne energije analizirala je podatke iz 78 zemalja koje predstavljaju 93 odsto svjetske potražnje za ovom vrstom energije.
U izvještaju se ne pominju kritični minerali ili prekidi u proizvodnji energije vetra i sunca, koji se često navode kao izazovi u prelasku na obnovljivu energiju.
Takođe se ne bavi pitanjem kritičnih minerala – kao što su bakar, litijum, nikl, kobalt i rijetki zemni elementi – koji su suštinske komponente u mnogim tehnologijama čiste energije i za koje se Evropa trenutno u velikoj mjeri oslanja na uvoz.
Kako bi se pozabavila ovim, Evropska komisija je prošlog marta predložila nacrt Zakona o kritičnim sirovinama kako bi se osiguralo da EU ima pristup sigurnim i pristupačnim zalihama esencijalnih minerala potrebnih za zelenu i digitalnu tranziciju.
Međutim, neki stručnjaci nisu zabrinuti zbog toga, govoreći da je to „lažno pitanje”.
„Prilično je zanimljivo da se u ovoj analizi nigde ne govori o mineralima ili intermitentnosti, o čemu mi ljudi stalno pričaju. A razlog zašto ne govore o tome je zato što to uopšte nije prepreka”, rekao je Kingsmil Bond, viši direktor Instituta Rocky Mountain u SAD-u.
Dosta zavisnosti od minerala je u potpunosti rješivo sa sadašnjim tehnologijama, uvjeravao je Bond, rekavši da su to „lažna pitanja” o kojima se raspravlja od strane zagovornika korišćenja fosilnih goriva koji pokušavaju da uspore zelenu promenu.(EURACTIV.rs)
