BANJALUKA – Iako se barkodovi mogu kupiti na internetu za manje od jedne marke po komadu, domaći preduzetnici ih, vjerovatno u neznanju, i dalje kupuju po cijenama od 500-600 maraka za paket od 50-ak komada na period od godinu dana.
Sagovornici portala CAPITAL tvrde da barkod uopšte nije obavezan niti je njegovo dodjeljivanje regulisano bilo kakvim zakonom. To je prihvaćeni poslovni standard za označavanje proizvoda koji se dostavlja i prodavcu radi lakšeg zaduživanja i praćenja prodaje.
Ova oznaka se, kaže mentor za biznis habove i ekonomski ekspert u prodaji u industriji robe široke potrošnje Vladimir Marić, u BiH neopravdano skupo naplaćuje od 500 do 600 maraka godišnje i to za pakete od oko 50 barkodova, posebno kada se ima u vidu da su ove oznake dostupne na internetu po vrlo niskim cijenama.
“Barkod se može kupiti na internetu, postoji zaista veliki broj sajtova koji ih prodaju. Za male biznise sa kojim radim ovo je ogroman izdatak, posebno kada su na početku. Njima je to preskupo, a ja ne vidim osnov za tako skupe cijene barkodova niti za bilo kakve pretplate. Šta su osim barkodova dobili za taj novac? Ništa. Zapravo, za taj novac bi mogli da dobiju ogroman broj barkodova”, objasnio je Marić.
On priča da je svakome ko proizvodi neku robu i njene varijacije jasno kolikom se trošku izlažu kada kupuju barkodove od zvaničnih kompanija u BiH.
Svaka varijanta proizvoda ima svoj barkod
“Svaka varijacija nekog proizvoda mora imati zaseban barkod. Na primjer, ako prodajete tri vrste soka: od jabuke, cvekle i mrkve, u tri različita pakovanja od dva decilitra, pola litre i dvije litre, trebalo bi da imate ukupno devet barkodova. Ako proizvod šaljete lancima supermarketa, morate ga upakovati u transportno pakovanje po vrstama i svakoj kutiji takođe dodijeliti barkod. Kada saberemo, za devet različitih pakovanja sokova morate imati 18 barkodova – po jedan za svaki proizvod, i po jedan za svaku kartonsku kutiju koja sadrži 20 proizvoda”, objašnjava on.
On objašnjava da se forsira barkod sa oznakom 387, jer ona označava “zemlju porijekla proizvoda”, ali ni za to nema nikakvog osnova, jer to pokazuje samo da se radi o robi zapakovanoj u BiH.
Šta je barkod?
Barkod je jedinstveni identifikacioni broj svakog proizvoda.
Za prodaju nekog proizvoda na tržištu bilo putem veleprodaja, odnosno firmi koje će proizvode prodati drugim firmama, najčešće na veliko, ili maloprodaje, u supermarketima i specijalizovanim radnjama gdje kupuju potrošači, potrebno je da proizvod ima i barkod.
To je niz paralelnih linija različitih debljina koje se koriste za identifikaciju proizvoda.
Barkod je potreban kako se mogla voditi evidencija o artiklima i zalihama na stanju, a radnja koja prodaje proizvod mogla isti zaprimiti u svoje skladište, dodijeliti mu cijenu i zatim ga prodati na kasi.
“Možete da uvezete keks odakle god želite i da ga upakujete u BiH, da kupite ovaj preskupi barkod i označite pakovanja. Po informacijama koje smo mi dobili putem telefona, za jedan naš mali biznis bilo je potrebno uplatiti 200 KM za učlanjenje u udruženje, zatim 300 KM godšnje članarine, te otprilike 50 KM za 50 bar kodova”, objasnio je Marić.
Vlasnica malog biznisa “Kesa” doo Sarajevo, koji se bavi izradom odjevnih predmeta i asesoara od recikliranih kesa, Naida Pandžić, kaže da se baš iznendila kada je čula koliko bi novca morala da izdvoji za barkodove, kada je prvi put pravila etikete za proizvode.
“Kada sam prvi put pravila etikete za naše proizvode dobila sam ponudu za 387 barkodove koja se kretala oko 550 KM za 50 barkodova uz obavezu da plaćamo neku godišnju pretplatu od oko 300 KM. Onda sam u razgovoru sa mentorom saznala da 387 kodovi uopšte ne garantuju porijeklo robe, te da se isto tako validni barkodovi mogu kupiti online za svega 50 KM za 50 barkodova i to bez obaveze bilo kakve pretplate ubuduće. Dakle kodovi ostaju u trajnom vlasništvu moje firme. Te kodove korisitm i danas na svojim artiklima bez bilo kakvih problema”, objasnila je ona.
Na internetu jeftino, ponegdje čak i besplatno
Ona govori da preduzetnici moraju posebno paziti gdje troše svoj novac, kako bi opstali i zakotrljali svoj biznis.
“Evidentno je da drugi žele zaraditi na nama čak i tamo gdje nam njihove usluge uopšte nisu potrebne. Za svako rješenje postoji alternativa, pa tako i za skupe barkodove”, kaže ona.
Barkodovi sa interneta nemaju oznaju 387, radi se o neiskorištenim kodovima iz drugih tržišta. U ovom slučaju barkodovi su puno jeftiniji, pogotovo ako se kupuje veći broj.
Tako 50 kodova košta 1,36 KM po kodu, a na količinu od 200 komad svega 0.86 KM po komadu. Kodovi se plaćaju online i dolaze na email roku od nekoliko minuta. Kada stignu, uvedu se u evidenciju, a vizuelni dio štampa se na ambalaži i pakovanju, te navodi na cjenovniku asortimana,
Kompanija koja u BiH prodaje barkodove, GS1 iz Sarajeva, navodi na svom sajtu da se radi o međunarodnoj organizaciji sa sjedištem u Briselu i koji tri decenije unazad radi na projektovanju i uvođenju sistema globalnih standarda koji se koriste u lancu snabdijevanja.
Kažu i da obezbjeđuju osnovu koja omogućava da se proizvodi, usluge i informacije o njima, efikasno i sigurno razmjenjuju, za dobrobit firmi i bolji život ljudi, svakog dana i svuda. GS1 standardi imaju podjednako važnu ulogu i za proizvođače i za potrošače.
Na naša pitanja o cijenama i uslugama, te dilemama privrednika u GS1 nisu uspjeli odogovriti do završetka pisanja ovog teksta. Ljubazna gospođa koja se javila na telefon rekla je da će odgovori vjerovatno biti do kraja sedmice, ali da su počeli godišnji odmori i da moramo sačekati.
CAPITAL: Andrijana Pisarević
