BRISEL – Prema novom istraživanju Evropske investicione banke (EIB) “Evropske kompanije i klimatske promene 2020/2021”, Evropa pokazuje globalno liderstvo u borbi protiv klimatskih promena zahvaljujući Zelenom dogovoru i novom planu Evropske unije (EU) za zelenu tranziciju.
Od preko 13 500 kompanija koje su učestvovale u istraživanju 45% firmi iz EU izjavilo je da je investiralo u projekte za borbu protiv klimatskih promjena, u poređanju sa 32% firmi koliko je zabilježeno u SAD. Najveći nivo investiranja zabilježen je među finskim preduzećima (62%), a najmanji među grčkim (18%). Skoro polovina kompanija koje su učestvovale u istraživanju investirala je u energetsku efikasnost tokom 2020. godine, što predstavlja porast u odnosu na 37% zabilježenih u 2019. Iako firme iz EU pokazuju posvećenost, povećanje svesti o rizicima koje nose klimatske promene biće ključno za veći obim investiranja.
“Katastrofalni pljuskovi i smrtni slučajevi koje smo imali ovog leta treba u potpunosti da nas uvere da se klimatske promene dešavaju. Prošlo je vreme kada smo mogli samo da sedimo i čekamo.,” rekao je potpredsednik EIB-a Ricardo Mourinho Félix. “Naša najnovija studija pokazuje da ako želimo da tranzicija za zelenijoj ekonomiji uspe, važno je povećanje svesti o ovim rizicima. Kompanije EU koje ih razumeju sklonije su ulaganju u klimatske projekte. Zakonodavni okvir i transparentnost, kao i uvođenje odgovarajućih olakšica za biznise, biće od presudnog značaja. Kompanije moraju da planiraju danas kako bi bile u tržišnoj prednosti, ili rizikovale da izgube svoju poziciju zbog konkurencije koja razmišlja dalekosežno. Kao klimatska banka EU, finansiramo klimatske projekte širom sveta. Možemo da vas uverimo da se prelazak na zelenu ekonomiju isplati – i za životnu sredinu i za vaš biznis.”
Skoro 60% evropskih kompanija izjavilo je da strijepi od fizičkih rizika klimatskih promjena (50% u SAD). Oni se odnose na izloženost nepredviđenim događajima ili drastičnim promjenama, poput rizika od suša, poplava, uticaja na proizvodnju hrane ili turizam. Pored njih, postoje i tranzicioni rizici koji proističu od reakcije društva na klimatske promjene, poput regulatornih promena. Njih su kompanije manje svjesne, ali predstavljaju značajan faktor kada se odlučuju za investicije.
“Kako rizici koje nose klimatske promene postaju sve vidljiviji, kompanije moraju da počnu da razmišljaju o njima,” izjavila glavni ekonomista EIB-a Debora Revoltella. “Gotovo 60% firmi iz EU svesna je fizičkih rizika, dok je razumevanje za tranzicione rizike slabije. Većina ne može da sagleda izazove koji nas čekaju i ne znaju kako da se prilagode regulatornim promenama koje će uticati na njihove lance nabavke, proizvodnju i reputaciju. Povećanje svesti o ovim rizicima biće važno jer će smanjiti neizvesnost oko regulatornih promena. Novi plan EU za zelenu tranziciju otvorio je put aktivnoj raspravi među zemljama EU o donošenju jasnog zakonodavnog okvira, povećanju svesti o klimi i proaktivnim javnim i privatnim investicijama.”