BANJALUKA, SARAJEVO – Ekonomije zemalja zapadnog Balkana, među njima i BiH, mogu i treba da iskoriste krizu izazvanu virusom korona, te da u cilju privlačenja stranih investitora više ulože u obrazovanje kvalifikovanog stručnog kadra, razvoj infrastrukture i podsticajnog ekonomskog ambijenta koji će region učiniti konkuretnijim.
Ocjena je ovo studije “Potencijal zapadnog Balkana za privlačenje stranih investicija u postkovid periodu”, koju je realizovao Komorski investicioni forum zapadnog Balkana (KIF ZB6) u saradnji sa Bečkim ekonomskim institutom, uz podršku Projekta komorskog partnerstva za zapadni Balkan.
Sa druge strane, bh. ekonomski stručnjaci navode da je situacija u BiH u odnosu na druge zemlje zapadnog Balkana nešto komplikovanija zbog političke situacije, te da je to dodatni kamen spoticanja kada je riječ o privlačenju inostranih investitora i jedan od razloga zašto strane kompanije teže ulažu u BiH.
Kako je navedeno u ovoj studiji, ekonomije zapadnog Balkana mogle bi da imaju velike koristi od trenda vraćanja proizvodnje multinacionalnih kompanija iz Azije u Evropu.
U studiji se navodi da su neke agencije za promociju investicija sa zapadnog Balkana izjavile u intervjuima s projektnim timom partnerskih komora da već primjećuju povećano interesovanje stranih kompanija.
“Istraživanja i intervjui pokazuju da je većina njemačkih kompanija koje su investirale u zapadni Balkan zadovoljna svojim iskustvom”, stoji u ovoj studiji.
Kako se navodi, rezultati studije pokazali su da je odluka o ulaganju na zapadnom Balkanu složenija i da se zasniva na kombinaciji relativno niskih plata radnika, dostupnosti obrazovane radne snage i geografske blizine EU.
Drugim riječima, većina stranih kompanija ulaže u zemlje zapadnog Balkana zbog jeftine radne snage.
“Tokom posljednjih 15 godina, strategija privlačenja stranih investitora zasnivala se prije svega na niskim troškovima i dostupnosti jeftine radne snage, niskim porezima i izdašnim pogodnostima koje vlada daje stranim investitorima”, navedeno je u ovoj studiji.
Kao jedno od rješenja se navodi da bi, umjesto da se promovišu kao jeftine destinacije, region mogao imati koristi od promocije sebe kao visokokvalitetnih destinacija, unapređivanjem i modernizacijom obrazovnih sistema, infrastrukture i upravljanja i saradnjom između domaćih i stranih kompanija kako bi se obezbijedilo pozitivno prelivanje tehnologije.
Predrag Duduković, ekonomski analitičar, kaže da je u BiH situacija možda i dodatno otežana u odnosu na druge zapadnobalkanske zemlje zbog političke situacije.
On je istakao da ono na čemu se najviše treba raditi je stabilna politička situacija, jer je ona u BiH u odnosu na druge zemlje zapadnog Balkana najteža.
“Najgore je što ona kao takva permanentno traje dugi niz godina. Možete imati dobre kadrove, pouzdanost, posvećenost poslu, ali ako nemate stabilnu političku situaciju, mnogi investitori će izbjegavati da investiraju u takva politički nestabilna područja”, mišljenje je Dudukovića.
Dodao je da svakako treba raditi na obrazovanju stručnog kadra, te izgradnji infrastrukture.
“Slažem se da treba ulagati u obrazovanje, te da ne treba samo gledati na jeftinu radnu snagu, već i na obrazovanu radnu snagu. Jedan inženjer ili IT stručnjak kod nas je jeftiniji nego što je isti takav profil u zemljama zapadne Evrope i samim tim će i takvim kompanijama biti u interesu da investiraju u BiH”, istakao je Duduković.
Prema njegovim riječima, podaci pokazuju da se firme koje su u ranijem periodu bile na teritoriji Azije sada vraćaju u Evropu, te da će im u tom smislu zapadni Balkan biti povoljan i interesantan.
“Potrebni su i bolji zakoni u smislu poreza na dobit, poreza na dodatnu vrijednost, ali pored svega toga paralelno treba raditi na poboljšanju političke situacije, naravno ako su politički akteri spremni i žele da to urade”, rekao je Duduković za “Nezavisne”.
Odgovori stranih kompanija zašto su investirali u zapadni Balkan
22 odsto Zbog relativno niskih zarada radnika
19 odsto Zbog geografske lokacije zemlje
16 odsto Zbog obrazovane radne snage u zemlji
14 odsto Zbog potencijala novog tržišta
9 odsto Zbog relativno niskih poreza
9 odsto Zbog podsticaja koje država daje
4 odsto Zbog dobre infrastrukture u zemlji
2 odsto Zbog dobrih institucija i državnog upravljanja u zemlji
5 odsto Ostalo
Nezavisne novine