SARAJEVO – Kao kapija u jugoistočnu Evropu, Balkan je ključna poveznica između pekinškog “Puta svile”, projekta vrijednog trilion američkih dolara, koji bi trebalo da otvori put za izvoz u Evropu, ali i van njenih granica.
Okružen članicama Evropske unije, ovaj region povezuje luku Pirej u Grčkoj, koju već kontrolišu kineske kompanije, sa srcem Evrope, izvještava Radio Slobodna Evropa.
Zapadni Balkan ostaje otvoreno polje van granica Evropske unije, u koji je već uložen značajan dio investicija Inicijative “16 plus 1”, dogovorene na Samitu 2019. godine u Dubrovniku kada se priključila i Grčka.
Od 2007. do 2017. godine, Peking je najavio 12 milijardi evra u pozajmicama za građevinske projekte u 16 zemalja, od čega je trećina otišla na Srbiju, a zatim u BiH (21 posto) i Crnu Goru (7 posto), pokazala je studija Evropske investicione banke.
Prema studiji IMF-a iz 2017. godine, Kina je uložila najmanje 6.2 milijarde evra u željeznicu, energetiku i izgradnju puteva na Zapadnom Balkanu.
Sa evropske strane postoji zabrinutost da je kineski model investiranja, koji ne podrazumijeva da se zemlje u koje se ulaže obavežu na borbu protiv korupcije ili ograničenja slobode medija, u suprotnosti sa ciljevima Brisela u regionu. Parlamentarci EU već su u nekoliko navrata upozoravali da se kineski projekti u zemljama zapadnog Balkana kose sa evropskim pravilima.
“Evropska unija sa zabrinutošću prati rastući kineski uticaj u Srbiji”, kazala je nedavno predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Leyen), koja je rekla i da je Zapadni Balkan “dio Evrope, a ne stanica na novom Putu svile”.
Na rizike kineskog projekta “Novi put” svile upozorila je i Kristin (Christine) Lagard (Lagarde), bivša direktorica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Lagarde je u aprilu 2018. govorila u Pekingu na forumu o Novim putevima svile, upozorila da bi ta partnerstva mogla da dovedu do problematičnog porasta zaduženja zemalja čiji je javni dug već visok.
Dvadeset šest članova EP upozorilo je 19. januara u pismu evropskom komesaru za susjedstvo i pregovore o proširenju Oliveru Varheljiju (Varhelyi) na “sve veći kineski uticaj u Srbiji i predstojeću štetu po životnu sredinu koja je nastala usljed nekoliko teških industrijskih projekata kineskih kompanija u Srbiji”.
19
Kineskim investicionim projektima, kako piše, nedostaje transparentnost i održivost, a pored štete po životnu sredinu imaju i korozivan efekat na upravljanje. Indikator
