BEOGRAD, Ukupna pomoć države privredi i građanima od početka krize izazvane pandemijom kovida19, uključujući i novi paket mjera koji se planira za nekoliko dana, iznosiće čak 700 milijardi dinara, odnosno šest milijardi evra, izjavio je danas ministar finansija Srbije Siniša Mali.
“To je oko 12,7 odsto našeg Bruto domaćeg proizvoda i malo je zemalja na svetu koje su sprovele ovako jake i snažne mere“, rekao je Mali u intervjuu za “Novosti”.
Mali povodom odluke da se 17. i 18. decembra isplati po 5.000 dinara za oko 1,7 miliona penzionera, kao i po jedna minimalna zarada radnicima u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkim i renta kar agencijama, objašnjava odakle novac za dve dodatne mjere.
“Krajem novembra imali smo bolju naplatu PDV nego što smo očekivali, što su izuzetno dobre vesti. Vodimo odgovornu ekonomsku politiku, a mere koje donosimo usmerene su prema onima kojima je pomoć najpotrebnija“.
Srbija je, ističe, izbegla najcrnji scenario sa kojim su se suočile neke zemlje i kod nas nije bilo masovnih otpuštanja, zatvaranja fabrika, jer je država na pravi način i odlučno reagovala u trenucima kada je to bilo potrebno.
“Bilo je i prostora za to, jer poslednje četiri godine, zahvaljujući reformama koje smo sproveli, imamo suficit u budžetu, a javni dug nam je pod potpunom kontrolom. Država je najveći teret krize preuzela na sebe, a stopa rasta naše ekonomije ove godine biće najviša u Evropi, što su potvrdili i MMF i EK“.
Vlada će, dodaje, ostati posvećena realizaciji plana “Srbija 2025” i to se vidi iz aktivnosti u 2020, a pogotovo po predlogu budžeta za 2021, u kojem su definisana dva osnovna stuba.
Prvi je, navodi, podizanje standarda građana, koje će ići i kroz povećanje penzija i plata u javnom sektoru.
Podsjeća da cilj plana “Srbija 2025” i jeste da za pet godina prosječne plate budu 900 evra, a penzije 430 evra. Drugi stub je povećanje kapitalnih investicija i dostizanje projektovanog rasta BDP-a od šest odsto.
“O tome koliko se radilo i za vreme pandemije najbolje govori podatak da smo u periodu januar – novembar realizovali kapitalne investicije u iznosu od 146 milijardi dinara, što je povećanje od 14,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Dakle, naši projekti nisu stali. Naprotiv“, naglasio je Mali.
Za upozorenje Fiskalnog savjeta da je budžet za 2021. trebalo da bude planiran restriktivnije, sa deficitom od dva, a ne tri odsto BDP-a, jer lako može da ne bude ostvaren rast od šest odsto, Mali kaže da je to visoka stopa, ali da je potpuno ostvariva.
“Ovu najtežu ekonomsku godinu ikada završićemo sa najvišom stopom rasta, odnosno sa najmanjim padom. Biće pad od 0,6 do jedan odsto, ali najmanji u Evropi. Projekciju budžeta smo pravili na realnim osnovama. Nikada u životu nisam napravio neralan budžet, a skrojio sam ih pet za Beograd, dok sam bio gradonačelnik, a ovo mi je treći budžet kao ministru“.
“Čak je i ekonomista Milojko Arsić koji nas stalno kritikuje, rekao da je tri odsto deficita sasvim u redu, a MMF takođe smatra da sa tako projektovanim deficitom podržavamo planirani rast BDP od šest odsto“, ističe ministar.
Objašnjava da su u budžetu za narednu godinu planirana nikada veća izdvajanja za kapitalne javne investicije, 330 milijardi dinara, što je 5,5 odsto BDP. Prošle godine je taj iznos bio 4,9 odsto BDP-a, a ove 5,2 odsto.
“Dakle, ne samo da ne zaustavljamo projekte zbog kovida 19, nego za njih izdvajamo još više novca, za puteve, železnice, industrijske parkove, mostove, kanalizacione i vodovodne mreže, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda… Državne investicije u infrastrukturu onda podstiču i privatne investicije. Velika investicija biće i planirano povećanje plata i penzija. Takođe, smanjujemo nepotrebne troškove godinama unazad, štedimo na reprezentacijama, putovanjima, gorivu i drugom“.
Kaže da pandemija nije uticala na priliv direktnih stranih investicija.
“U apsolutnom iznosu – ne, nijedan investitor nije odustao od investiranja u Srbiju, neki su samo pomerili planove za nekoliko meseci. U prvih devet meseci ove godine imali smo 1,9 milijardi direktnih stranih investicija. Više od 60 odsto svega što je ušlo na Zapadni Balkan došlo je u Srbiju”, kaže Mali.
Penzije će, po švajcarskoj formuli, od 1. januara biti povećane za 5,9 odsto, minimalne zarade za 6,6 odsto.
Plate u zdravstvu idu gore za pet odsto, a ostalim zaposlenima u javnom sektoru 3,5 odsto, pa onda dodatnih 1,5 od 1. aprila.
Sa jedne strane, podižemo životni standard uprkos krizi, a s druge strane, dobijamo na tražnji, što je pokretač ekonomskih aktivnosti, ističe ministar finansija.
Mali navodi i da je ispunjeno obećanje od prošlog decembra da će prosječna plata u Srbiji biti 500 evra, kao i da je ona sada već oko 520-530 evra. Naglašava da prosječne plate i penzije konstantno rastu, a da je inflacija 1,5 do dva odsto.
Na kritike opozicije da se prebrzo zadužujemo i da je zemlja pred bankrotom, odgovara da to demantuju brojke i realnost.
“Stopa nezaposlenosti i dalje je niža nego što je bila pre početka epidemije. Stopa rasta naše ekonomije najveća je u Evropi. Kurs i inflacija su stabilni, nema masovnog zatvaranja fabrika i otpuštanja…”.
Kada je riječ o nedavnoj emisiji euroobveznica od 1,2 milijarde dolara, kaže da je to učinjeno kako bi se refinansirao dug koji dospijeva na naplatu u septembru 2021, pošto je izuzetno povoljna situacija sa dolarom.
“Njihov skup kredit, sa kamatnom stopom od 7,25 odsto, refinansirali smo kamatnom stopom od jedan odsto. U apsolutnom iznosu javni dug ostaje isti, ali zato ćemo u narednih deset godina platiti 40 milijardi dinara manje kamata“.
Mali poručuje da građani ne treba da strahuju od pada dinara, napominjući da su devizne rezerve nikada veće, kao i rezerve zlata. Takođe, kurs dinara je danas isti, možda čak i malo jači u odnosu na mart, kada je epidemija krenula.
To što je ova vlada oročena na godinu i po dana ne vidi kao ograničavajući faktor. Ističe da je u pitanju vlada kontinuiteta, da nijedan projekat nije stao već da se oni čak i intenziviraju.
Podsjeća da će od 1. januara biti uspostavljen novi sistem zapošljavanja u javnom sektoru i da će svaka institucija biti odgovorna za to koliko će ljudi da zaposli, ali da taj broj ne može da bude veći od 70 odsto onih koji su iz raznih razloga iz te iste institucije otišli prethodne godine.
“Za sve iznad toga odobrenje mora da da Komisija za zapošljavanje. Dakle, ne otvara se prostor ni nekontrolisanom ni partijskom zapošljavanju”, naglasio je minister finansija Srbije Siniša Mali. Tanjug