BEOGRAD, Narodna banka Srbije komunicira sa predstavnicima drugih organa i spremni smo da prihvatimo svaki koristan prijedlog ili stav. Ali NBS se rukovodi očuvanjem finansijske stabilnosti zemlje i tu nisu mogući kompromisi.
Srbiji najviše odgovara fluktuirajući kurs, imajući u vidu strukturu srpske privrede, nedovoljno razvijen izvozni sektor i nepostojanje stabilnih deviznih priliva u finansijski sistem zemlje, ističe u intervjuu za P r e s s guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.
– Moji prioriteti na mjestu guvernera su, prije svega, stabilnost cijena i finansijskog sistema, što i jesu osnovni zadaci NBS, kao i monetarna politika koja će uvažavati potrebu privrednog oporavka i izvozne ekspanzije zemlje – kaže Šoškić.
Bićemo restriktivni ako inflacija bude jačala
Banke su sve manje zainteresovane za kupovinu blagajničkih i trezorskih zapisa, što stvara problem u finansiranju budžetskog deficita. Da li se zbog toga možda može očekivati porast referentne stope NBS?
– Kretanje referentne kamatne stope nije uslovljeno uspjehom aukcija trezorskih zapisa, već potrebom da monetarna politika reaguje radi realizacije ciljeva NBS, prije svega održavanja cjenovne stabilnosti. Izvršni odbor je u četvrtak povećao referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, s obzirom na to da naša istraživanja ukazuju na jačanje inflatornih pritisaka. Ukoliko inflatorni pritisci nastave da jačaju, stvaraće se osnov i za blago jačanje restriktivnosti monetarne politike u narednom periodu.
Da li smatrate da je NBS od početka godine potrošila dosta novca na odbranu dinara, oko 1,6 milijardi evra, i da li će u ovoj godini nastaviti takav trend?
– Intervencije iz deviznih rezervi bile su usmjerene na održavanje finansijske stabilnosti, a one, kao što znamo, nikad nisu jeftine i njihovo trošenje predstavlja cijenu stabilnosti. Da li će i kolike intervencije biti potrebne u narednom periodu, zavisiće od više faktora, a prije svega od rasta izvoza, priliva stranih direktnih investicija, dotoka doznaka, rizičnosti regiona, ekonomskog oporavka u EU i naših glavnih ekonomskih partnera.
Postoji li bojazan da zbog toga devizne rezerve budu ugrožene?
– Nivo deviznih rezervi je relativno visok i na nivou koji obezbjeđuje spoljnu likvidnost zemlje prema inostranstvu i, po potrebi, intervencije na deviznom tržištu kako bi se ublažile nepotrebne fluktuacije deviznog kursa i otklonili izazovi za stabilnost finansijskog sistema.
Teško je predviđati bilo kakvu vrednost dinara u narednom periodu, ali recite nam da li su vaša očekivanja pre na strani jačanja ili slabljenja domaće valute i zašto?
– Imajući u vidu da je dinar u prethodnim mjesecima zabilježio i nominalnu i realnu depresijaciju, kao i da je uspostavljen viši nivo cjenovne stabilnosti, uz tendenciju smanjivanja deficita u tekućem djelu platnog bilansa i blagi oporavak ekonomske aktivnosti, mislim da u ovom trenutku ne postoje fundamentalni ekonomski parametri koji bi mogli da opravdaju dalju značajniju depresijaciju nacionalne valute.
Rekli ste da će dinar jačati ako rastu izvoz i strane direktne investicije. Izvoz je i dalje daleko manji od uvoza, a investicije su zbog krize na najnižem nivou. Da li to znači da možemo očekivati samo slabljenje dinara?
– Ne treba zaboraviti da je trgovinski deficit u razmjeni sa svjetom dio ukupne platnobilansne pozicije naše zemlje i da je Srbija uvijek bila zemlja koja je prihodovala dodatna sredstva od stranih investicija, kredita, doznaka i drugih transfera iz inostranstva, koji su joj omogućavali da izmiruje svoje obaveze prema inostranstvu. Bez bitnih poremećaja u međunarodnom okruženju, koje ne očekujemo u ovom trenutku, vjerujem da eksterna pozicija Srbije, a time i relativna stabilnost na deviznom tržištu, nisu fundamentalno ugroženi.
-Da li postoji način, odnosno mehanizam, da se dinari učine atraktivnijim za banke?
– Naravno da postoji i NBS na tome već radi, a te aktivnosti će nastaviti i ubuduće, kako bi dinar bio prisutniji ne samo prilikom odobravanja kredita bez valutne klauzule, nego i kod štednje građana. NBS će stvarati uslove za što veće prisustvo dinara u finansijskom sistemu, jer je to naša nacionalna valuta sve do trenutka ulaska u evropsku monetarnu uniju, nakon učlanjenja Srbije u EU.
Očekujete li bilo kakvu vrstu pritisaka i kako ćete na njih odgovoriti?
– Komunikacija sa predstavnicima drugih državnih organa, finansijskim institucijama, privrednicima i građanima za NBS je svakodnevna pojava. U tim kontaktima se izražavaju različiti pogledi, prijedlozi i zahtjevi. Mi smo spremni da uvažimo i saslušamo svakog od koga nam može doći korisna informacija, prijedlog ili stav. Narodna banka, međutim, ima vrlo jasne zakonske nadležnosti, ciljeve i instrumente i u svojoj aktivnosti se mora rukovoditi očuvanjem makroekonomske i finansijske stabilnosti zemlje. Po ovim pitanjima kompromisi nisu mogući.
-S obzirom na to da ste po zakonu dužni da obelodanite svoju imovinsku kartu, da li ste je dostavili Agenciji za borbu protiv korupcije?
– Još dok sam bio na funkciji predsjednika Savjeta NBS dostavio sam nadležnom organu svoju imovinsku kartu, jer je to zakonska obaveza svih koji obavljaju javne funkcije. Nije mi poznato da moja imovinska karta nije dostupna i, ako je tako, potrudiću se da taj propust bude otklonjen. Press
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Postovani Guverneru Centralne Banke Srbije prof. Dr. Dejane Soskicu, mislim da cemo se sloziti sa konstataciom da je Srbija uvozno VISOKO-ZAVISNA zemlja i da se sve kalkulacije roba rade pri kursu od 110 dinara za evra, ili su uradjene.
Ukoliko podjemo od konstatacije da je danas srednji kurs evra 105 dinara, a da u Vasem intervjuu *Vecernji Novostima* Vi kazete:* Kurs dinara tradicionalno u Srbiji je ucestovao sa oko 30 odsto u odredjuvanju cena na trzistu. Tako, (nastavljam citat) ako vrednost evra poraste za jedan procenat to je povecalo pritisak na cene za oko 0.3odsto* (zavrsen citat). Ako uzmemo u obzir da imamo asimetricnost u informisanju Vi – guverneru i ja kao obican gradjanin Republike Srbije i ako se slozimo da je Srbija u junu izasla iz recesije, jer je dostigla u junu proslogodisnji nivo GDP. To onda znaci sledece: Prema MMF Srbija ce ostvariti privredni rast od 2%. Ukoliko podjemo od cinjenice da rast zivotnog standarda se meri kupovnom snagu nacionalne valute, to onda znaci sledece: Mozemo da izvrsimo apresijaciju dinara u odnosu na evra za oko 6.8 dinara, odnosno da svedemo kurs na 98 dinara prodajni, a da pri tome ne udjemo u deflaciju. Kako? Vrlo jednostavno ako evro se smanji za 7% u odnosu na danas to je negde oko 6.67 dinara.105-6.67=98.33 dinara realna srednja cena 1 evra u Srbiji, ukoliko je stopa privrednog rasta 31.12.2010. = 2%.
Sto znaci da 31.12.2010 maksimalna vrednost evra bi bila upravo tolika po srednjem kursu, a da ne udjemo u deflaciju. Sto sam izracunao na sledeci nacin: Ukoliko se smanji vrednost evra za 1 posto, to je smanjenje pritiska na cene za oko 0.3 odsto. Kada podelimo 2% rast GDP/0.3%=6.67 dinara manji kurs evra. a da se ne udje u deflaciju. Pri cemu svi oni koji su kalkulisali kurs evra na 110 dinara, morali bi da smanje cene za 10%, cime bi se podigao pri nivou od 98.33 dinara za evra, zivotni standard gradjana za 9.09% , a da plate i penzije ostanu nepromenjene. Sto znaci uz privredni rast od 2% nominalno mi bismo imali zapravo rast zivotnog standarda od 9% zahvaljujuci organizovanoj intervenciji drzavnih organa i ogranicenju spekulanata na trzistu. Razmislite o ovome. Vrlo je tesko shvatiti, ali je apsolutno jednostavno.