BEOGRAD, Od 2008. tržište piva u Srbiji palo je u prosjeku za čak 30 odsto, kaže direktor Ujedinjenih srpskih pivara Fransoa Ksavije Mahot.
Prosječni pad potrošnje piva u regionu je četiri odsto, a samo ove godine u Srbiji je devet odsto, što je više nego dvostruko.
Fransoa Ksavije Mahot kaže da bi razloge zašto se pivo manje pije trebalo tražiti u makroekonomskoj situaciji.
Tržište je, kaže Mahot veoma zavisno od prihoda koji su na raspolaganju potrošaču, a poznato je da Srbija ima nisku prosječnu platu. On dodaje da ima i drugih razloga, kao što su loše vremenske prilike u posljednjih nekoliko mjeseci.
“Potrošači se okreću jeftinijim pivima i to je njihova poslednja odluka pre odluke da prestanu da kupuju pivo”, objašnjava Mahot i kaže da tržište djelimo na premijum segment gdje je „hajneken” , zatim mejn strim segment tržišta gdje su „jelen“, „lav“ i naši „amstel“ i „pils plus“ i na kraju je ekonomski segment. U premijum segmentu je pad potrošnje čak 35 odsto, u mejn strim segmentu osam-devet odsto dok su ekonomski brendovi stabilni ili blago rastu.
Mahot se protivi povećanju akciza i kaže da to direktno utiče na cijenu piva koju plaćaju potrošači.
“Takav potez ne može se pravdati tvrdnjom da smo jeftiniji u odnosu na zemlje regiona. Naprotiv, skuplji smo od njih. Akciza u Srbiji je oko 16 evrocenti po litru po čemu ova zemlja nije skupa, ali to je pogrešan način gledanja”, objašnjava Mahot.
On kaže da mora da se posmatra i kolika je prodajna cijena i koji je udio akcize u cijeni. Po tom parametru Srbija je daleko na vrhu i akcize su već previše visoke u poređenje sa cijenom.
“Kada se uporede i prosečne plate i kupovna moć vidite da bi bilo kakvo povećanje akciza bila pogrešna odluka”, navodi Mahot i dodaje da je akciza u Srbiji već za 75 odsto viša u odnosu na minimum koji predlaže EU.
Mahot odbacuje tvrdnje da su tri najveće pivare zatvorile srpsko tržište za piva iz inostranstva.
“Tačno je da u ovom momentu srpsko pivo može da se izvozi u EU sa nula odsto carinom, a da brendovi iz EU mogu da uđu, ali sa carinom koja je trenutno 21 odsto. Ta carina biće za tri godine takođe nula. Sa tog stanovišta, da, lokalni brendovi su zaštićeni višom carinom, ali brendovi mogu da ulaze na tržište iz CEFTA regiona sa jedan odsto carinom. Na kraju, potrošači su ti koji odlučuju”, kaže Mahot.
Inače, on smatra da pivare koje su još u državnom vlasništvu nemaju budućnost i da moraju da budu privatizovane prije nego što bude kasno. Danas
