BEOGRAD, Vlada Srbije plaća milion dolara godišnje za lobiranje agenciji sumnjivog kredibiliteta „Advanced Practical Solutions LLC”, ali krije kako je dodjelila posao.
Milion dolara godišnje, koje Vlada Srbije plaća za lobiranje agenciji sumnjivog kredibiliteta „Advanced Practical Solutions LLC”, skoro je tri puta više novca nego što bi naplatila druga, znatno uglednija američka lobi agencija „Dutko worldwide”, koja je preko posrednika u Beogradu nudila svoje usluge za poboljšanje imidža i bila odbijena.
Najveći je problem što građani Srbije ne znaju ni zašto, ni kako je izabrana upravo lobi agencija Milana Petrovića, iz Čikaga, niti šta dobijaju za novac kojim ga plaćaju. U Vladi je sve obavijeno oznakom „povjerljivo”.
Vlada je potpisala tajni ugovor sa Petrovićevom firmom 30. aprila prošle godine, šest mjeseci nakon što je, pod optužbom za korupciju, uhapšen bivši guverner Ilinoisa Rod Blagojević, čiji je saradnik bio upravo Petrović.
I dok se među lobi grupama u Vašingtonu mnogi smiju odluci naših vlasti da angažuju firmu sumnjivog kredibiliteta i plate je papreno, u službi za informisanje Vlade Srbije tvrde da ne smiju ništa da kažu o tom aranžmanu jer je u pitanju „državna tajna”. Jasno je da lobi agencija nije izabrana ni na kakvom tenderu, a nezvanično se tvrdi da je „dovedena na privatnu preporuku”, bez mnogo provjera i bez upoređivanja šta bi druge lobi agencije i po kojoj cijeni mogle isporučiti.
Na zvaničnom sajtu američkog ministarstva pravde objavljen je u januaru ove godine posljednji izvještaj iz koga se može saznati za koga je tokom prošle godine lobirano u Americi. Na spisku je, pored Vlade Srbije, još i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA.
Direktorka Agencije Vesna Perić objašnjava da je prilikom izbora lobi agencije kontaktirano sa nekoliko ovakvih firmi u Americi i poslije mnogih razgovora i popunjenih upitnika izbor je sveden prvo na tri, a zatim na jednu – „Rasky Baerlein Strategic Commucations Inc”, koja je mogla da obezbijedi dobre kontakte sa američkim investitorima. Iz izvještaja se vidi da je za šest mjeseci rada SIEPA platila ukupno 310.000 dolara ovoj agenciji, odnosno 51.600 dolara mjesečno.
“Bili smo veoma zadovoljni svime što su uradili za nas, organizovali su dolazak grupe američkih investitora u Beograd, posle koga je jedna kompanija investirala u Srbiju, a sa nekoliko smo u pregovorima, organizovali su nam predstavljanje na Harvardu gde je bilo prisutno oko 50 investitora, imali smo mnoštvo tekstova o Srbiji u uglednim novinama poput „Njujork tajmsa” i „Volstrit žurnala”, organizovali su nam brojne posete… Najviše smo radili na planiranju daljih poteza i targetiranju uticajnih ljudi u Americi vezano za promociju izvoza i privlačenje investicija. Izabrali smo lobi firmu iz Bostona upravo zbog privrednika koji su tamo koncentrisani i sa kojima naša agencija ima dobre veze”, objašnjava Perićeva.
Iz Vlade Srbije se ne može dobiti objašnjenje zašto je angažovana upravo firma Milana Petrovića, niti se može dobiti izvještaj šta je do sada uradila lobirajući za Srbiju i popravljajući njen imidž u Americi.
“Svako ko bi vam dao informaciju o ovome bio bi kažnjen jer je u pitanju državna tajna”, kaže Milivoje Mihajlović, šef informativne službe Vlade Srbije.
Lobiste biramo slučajno i pod znakom “povjerljivo”
Igor Avžner, ekspert za komunikacije, koji je upoznat sa načinom rada lobi firmi, objašnjava da pri izboru lobističkih firmi u Americi treba kontaktirati sa nekoliko agencija i uz jasno definisan cilj, odnosno projektni zadatak koji bi se precizno definisao, tražiti od njih prijedloge šta mogu da urade za ciljeve koji se žele postići, u kom periodu i za koju svotu novca, a tek nakon toga odlučiti se za jednu od lobi agencija.
Naravno, nijedan dinar koji je potrošen za lobiranje nije bačen ukoliko je postignut cilj. Kako i kažu – cilj opravdava sredstva.
Međutim, u slučaju sklapanja posla od milion dolara Vlade Srbije sa „Advanced Practical Solutions LLC” to očigledno nije urađeno, kao ni kada je vlada Vojislava Koštunice sklopila ugovor sa „Barbur, Grifit i Rodžers” da bi spriječila proglašenje nezavisnosti Kosova.
Po ovom ugovoru Vlada je plaćala 60.000 dolara mjesečno. Upućeni u lobiranje tvrde da je agencija izabrana zahvaljujući slučajnom susretu i poznanstvu jednog vladinog zvaničnika sa Robertom Blekvilom, jednim od čelnih ljudi američke agencije i bivšim saradnikom Kondolize Rajs, bivšeg državnog sekretara SAD. Najčešće se komentariše da je to bio „uzalud bačen novac”.
“Ne sećam se kako je izabrana baš ta agencija, ali oni su imali dobre kontakte sa tadašnjim kabinetom državnog sekretara SAD, kao i dobre kontakte sa obe stranke, i republikancima i demokratama. Odluku da se ugovor sklopi donela je Vlada Srbije pod oznakom „poverljivo”. Ugovor je sklopljen na tri godine, ali je raskinut ranije, posle dve godine, nakon što je proglašena nezavisnost Kosova. Cilj aranžmana bio je da se spreči proglašenje nezavisnosti. Kada smo sklapali ugovor, smatrali smo da treba učiniti sve da se spreči nezavisnost Kosova”, kaže Dejan Mihajlov, tadašnjih generalni sekretar Vlade Srbije, i negira da je novac poreskih obveznika potrošen uzalud.
Nemanja Nenadić, direktor „Transparentnosti Srbija”, tvrdi da posao ne bi smio da bude tajna i da se rezultati rada agencije, a ni način njenog izbora kriju od javnosti. “Javna nabavka ne bi smela da bude tajna. Pretpostavljam da nabavka nije ni sprovedena. Tajna bi mogla da bude eventualno za firmu u Americi koja je dobila posao, ali u SAD postoji zakon koji obavezuje sve lobi firme da objavljuju tačne podatke o tome za koga rade i po kojoj ceni. Sem u slučaju nekih eventualno osetljivih podataka, vezanih za državne poslove lobiranja, što bi možda trebalo kriti, jako malo stvari u ovom poslu bi smelo da se krije pod oznakom „strogo poverljivo”, kaže Nenadić. Blic