BEOGRAD, Zdravstveni savjet Srbije odobrio je do sada više od 4.500 programa kontinuirane edukacije kroz koje zaposleni u zdravstvu godišnje treba da sakupe 24 boda da bi na svakih sedam godina obnovili licencu za rad. Međutim, mnogi lekari i srednji kadar žale se da je kotizacija za seminare, simpozijume i kongrese skupa, i da bi na prikupljanje bodova za licencu godišnje mogla da “ode” cijela jedna plata!
Nije problem samo novac za kotizacije, koji, inače, ide organizatoru za zakup sale, materijale, honorare predavača… Ima primjedbi i na organizaciju skupova, ali i na ponašanje nekih direktora zdravstvenih ustanova, koji zaposlenima ne odobravaju odsustvovanje s posla zbog učestvovanja na stručnim skupovima, iako im po zakonu godišnje za to pripada pet radnih dana.
Iako se čuju i kvalifikacije da je kontinuirana edukacija “potpuno komercijalizovana”, dr Branislava Plančak, predsjednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, kaže da to nije problem ljekara.
– Obaveznu edukaciju treba da plati onaj ko je to smislio – kategorična je dr Plančak. – Mi u zdravstvu, sa više nego skromnim platama, za to nemamo novca. U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti piše da je poslodavac dužan da snosi troškove edukacije. Da li će to da plate same zdravstvene ustanove ili će novac za edukaciju namenski da im prebaci RZZO, nas ne interesuje. Insistiramo da se poštuje zakon.
Dr Nevena Dimitrijević, ljekar u Domu zdravlja Voždovac i portparol Saveza sindikata ljekara i farmaceuta Srbije, nema primjedbi na troškove za kotizaciju, ali joj smeta što se kontinuirana edukacija pretvorila u puku jurnjavu za bodovima.
– Ljudi koji nikada nisu specijalno bili zainteresovani za inovacije u medicini sada trče na skupove da dobiju bodove – kaže dr Dimitrijević. – Organizatori predavanja često ne vode računa o tome ko su slušaoci. Predavači su dobri, ali ne vodi se računa o tome koje su potrebe lekara. Predavanja su često toliko knjiška, kao da još nismo ni studenti medicine. Neretko se organizuju u malim, zagušljivim salama. Srećom, nije uvek tako. Nedavno održana trodnevni seminar na Zlatiboru o medikalizaciji, koštao je 30.000, ali je vredeo svakog dinara.
Dr Mirjana Velimirović, direktor Doma zdravlja Savski venac, kaža da ova ustanova plaća edukaciju ljekarima i sestrama.
– Imamo komisiju koja vodi računa da se ispoštuje pravičnost i da se svima, u okviru naših mogućnosti, ravnomerno omogući edukacija – kaže dr Velimirović.
Može i besplatno
Kotizacije za skupove su različite – za neke samo 900 dinara, za neke 2.000, 4.000, 6.900, pa i mnogo više. To su “tarife” za skupove u zemlji, a oni u inostranstvu su daleko skuplji. Bodove za licencu ljekari i srednji kadar u zdravstvu mogu da sakupljaju i na skupovima koje organizuje Srpsko ljekarsko društvo za koje se ne plaća edukacija. Takođe, i same zdravstvene ustanove mogu, uz akreditaciju kod Zdravstvenog savjeta Srbije, da organizuju edukativne skupove. Novosti
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Gospodo zdravstveni radnici Srbije, ne bunite se, to što za sada imate je još uvijek podnošljivo. Kada vam Zdravstveni savjet bude privatni, a sa javnim ovlašćenjima, kao što je Savez računovođa i revizora Republike Srpske, tek ćete tada vidjeti svoga Boga.