BEOGRAD, Država nije spremna da se bori sa crnim tržištem koje pogubno utiče na legalnu ekonomiju i na proces privlačenja stranih investicija u realan sektor privrede.
Predstavnici Vlade Srbije tvrde da će se odlučno obračunavati sa švercom, međutim u praksi slabo rade na tome. U avgustu 2009.godine Poreska uprava najavila oštru kontrolu izdavanja fiskalnih računa na pijačnim tezgama, ali je poslije nekoliko protesta zakupaca i, najvjerovatnije pregovora iza zatvorenih vrata, sve ostalo po starom.
Vlada je, takođe, na inicijativu dvadesetak najvećih privrednika iz tekstilne industrije, čak formirala i radnu grupu na čijem čelu je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević, koja je trebalo da formuliše mjere za suzbijanje sive ekonomije, ali rezultati još nisu vidljivi.
Donijet je i Pravilnik o uslovima prodaje i prometa, koji je Ministarstvo trgovine donijelo u namjeri da takozvanu komisionu prodaju uvede u legalne tokove, poslije protesta niških i čačanskih komisionara, „suspendovan“ na tri mjeseca, kako bi vlasnici komisiona mogli da obezbijede papire za robu koju prodaju. I najavljena fiskalizacija taksista i advokata čeka neki bolji trenutak, jer je i njihova, inače zakonom propisana fiskalizacija, odložena „kako bi se pribavilo mišljenje evropskih institucija“.
Iako zvaničnih podataka o obimu sive ekonomije u Srbiji nema, procjenjuje se da njeno učešće u BDP-u premašuje 50 odsto, kao i da je najprisutnija u sektoru tekstila, građevine, u uslugama, ali i na tržištu radne snage.
U nekim regionima, poput juga Srbije, obim sive ekonomije dostiže i 60 odsto ukupnog prometa, a značajan „doprinos“ tome dala je i svjetska kriza zbog koje su mnogi poslodavci ili zatvorili svoje radnje i fabrike i prešli u sivu zonu, ili su dio proizvodnje počeli da plasiraju kroz te kanale kako bi izbjegli obaveze prema državi i uvećali profit.
Procjenjuje se da se u sivoj zoni godišnje obrne i do deset milijardi evra, zbog čega je državni budžet uskraćen za oko četiri milijarde evra koje bi „ubrao“ od poreza i doprinosa, PDV-a, carina i PDV-a po osnovu uvoza.
Najmanje polovina tog iznosa odnosi se na tekstilne proizvode, a značajan dio pripisuje se i nelegalnom prometu tehničke robe, konditorskih i prehrambenih proizvoda kao i sve rasprostranjenijem radu „na crno“. Tolika količina novca koji je van svake kontrole, jedan je od najznačajnijih generatora korupcije u našem sistemu, čime većina analitičara i tumači inertnost države u obračunu sa sivom ekonomijom.
Prva asocijacija na crno tržište jeste kineska roba, kojoj se poslije carinjena na granici, kroz maloprodaju gubi svaki trag. Ta roba, osim u Bloku 70 na Novom Beogradu, uglavnom završava u više od 8.000 komisionih radnji, raznim buticima, na pijačnim i uličnim tezgama. Ipak, to je samo vrh ledenog brijega, iza kojeg se krije daleko moćniji splet kanala u koje još niko nije spreman da „zaroni“.
Značajan segment sive zone čini i neevidentirani uvoz (šverc) tkanina, a najčešće je riječ je o turskom teksasu ili indijskoj paleti pamučnih materijala. Ta roba se distribuira malim „kućnim radionicama“, koje upošljavaju od pet do 20-ak neprijavljenih radnika i gdje nastaju gotovi odjevni predmeti koji završavaju na buvljacima širom Srbije.
Spektru sive ekonomije trebalo bi dodati i već ustaljen način uvoza „sekend hands“ garderobe, koja na carini ima tretman reciklažne tkanine. Međutim, te pošiljke, poslije prelaska granice i lepljenja novih etiketa, dolaze na police butika kao firmirana i ekskluzivna roba.
Za sve one proizvođače koji pokušavaju da izgrade brendove i da legalnom proizvodnjom, visokim standardima i novim tehnologijama obezbijede pristup stranim tržištima, siva ekonomija, zbog nelojalne konkurencije, predstavlja nepremostivu prepreku.
Oni zaštitu svoje proizvodnje ne mogu da obezbijede ni kroz kontrolnu funkciju države, koja u tom segmentu, očigledno, ne funkcioniše. Iako spisku od oko 40-ak različitih inspekcija, koje samo na republičkom nivou upošljavaju više od 8.000 inspektora, treba dodati carinske i službenike Poreske uprave, zatim policiju kao i inspekcije na lokalnom nivou za koje nema podataka koliko ljudi upošljavaju, ipak ta, na prvi pogled veoma razgranata mreža, veoma je porozna.
Legalne firme od državnih organa mogu samo da očekuju kontrolne posjete u svojim objektima, dok neregistrovana proizvodnja i promet nisu na listi za provjeru. Danas
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Pa šta ako Srbija nema stranih investicija, ima Šarića.