BANJALUKA, Srpska privreda je do sada investirala u BiH više od 820 miliona evra i činimo sve da se privredna aktivnost svakodnevno poboljša i unaprijedi – kaže u intervjuu Miloš Bugarin, predsjednik Privredne komore Srbije.
Od 2002. godine privredna saradnja Srbije i BiH, odnosno Republike Srpske (RS) ima stalnu tendenciju rasta. BiH je zbog toga među najznačajnijim spoljnotrgovinskim partnerima srpske privrede, a srpska privreda je jedan od najvećih investitora u BiH i RS.
Miloš Bugarin je predsednik Privredne komore Srbije već dvije godine. Prije toga radio je kao generalni direktor u Poljoprivrednoj korporaciji u Beogradu. Po struci je diplomirani poljoprivredni inženjer i više od 14 godina proveo je u svijetu agrobiznisa.
Koji je razlog Vaše posjete Banjaluci i RS?
BUGARIN: Postoji više razloga za ovu posetu. Banjaluka, RS i uopšte BiH ozbiljan su privredni partner srpskoj privredi. Naš cilj je bio da u ovo vreme i u godini krize zajedno sa mojim kolegom predsednikom Privredne komore RS Borkom Đurićem i sa kompanijom ZOIL „ Dunav“ i „Kosig Dunav“ ovde napravimo jedno zajedničko studijsko putovanje sa predstavnicima medija iz Srbije i da na taj način medijima predstavimo šta zapravo znači privredna saradnja dve geografski susedne ekonomije, koje su kompatibilne i koje su upućene jedna na drugu. Nama je od izuzetnog značaja jačanje regionalne privredne saradnje i razvoja posebno sa privrednim subjektima iz BiH, a u okviru nje i sa RS. Uostalom, i u spoljnotrgovinskoj razmeni BiH je partner broj jedan za Republiku Srbiju.
Možete li da to ilustrujete nekim podacima?
BUGARIN: Prošle godine obim spoljnotrgovinske razmene između BiH i Srbije bio je milijardu i 977 miliona dolara. Srpska preduzeća izvezla su u BiH robe u vrednosti od milijardu i 347 miliona dolara, što je više za 26,28 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Preduzeća iz BiH su lani u Srbiji zaradila 628 miliona dolara, što je u odnosu na 2007. godinu povećanje za 26,8 odsto. Spoljnotrgovinski deficit je veći od 717 miliona dolara. To je do sada najveći ostvareni promet spoljnotrgovinske razmene sa BiH. Od ukupnog izvoza srpske privrede u BiH više od 60 odsto odnosi se na izvoz u RS.
Nama je veoma važno da se ovaj trend nastavi i u narednim godinama, odnosno da se unapređuje ne samo ovaj klasični, najjednostavniji oblik privredne saradnje kroz spoljnotrgovinsku razmenu. Nastojimo da se ta privredna saradnja unapređuje i kroz neke druge oblike privredne saradnje, kao što su oplemenjivanje, udruživanje kroz stvaranje zajedničkih preduzeća koja će se pojavljivati na trećem tržištu.
Da li imate neke podatke o spoljnotrgovinskoj razmjeni s obzirom na to da je ovo godina velike svjetske ekonomske krize?
BUGARIN: Kriza je zaista imala značajan uticaj i ovi pokazatelji ni iz bliza nisu kao u 2008. godini. Šta više, ovi pokazatelji imaju tendenciju pada. Kad je je reč o izvozu srpske privrede, za šest meseci ove godine u odnosu na isti period prošle ostvaren je pad je 31,9 odsto, a uvoz je zabeležio pad od 36,7 odsto. Nama naravno nije cilj da se ovi negativni trendovi nastave. Pokušaćemo sa Privrednom komorom RS da vidimo šta zajedno možemo da uradimo za naše privrede kako bi se ovaj negativan trend privrednih kretanja što pre zaustavio“.
Koji je razlog velikog spoljnotrgovinskog deficita i kako bi se on mogao da smanji?
BUGARIN: Srbija je zemlja koja ima 8,5 miliona stanovnika i ima mnogo veći privredni potencijal i veća privredna društva od RS. Ni mi nismo srećni zbog velikog spoljnotrgovinskog deficita na strani RS. Voleli bismo da je naša spoljnotrgovinska razmena na nivou od četiri milijarde dolara, na primer, i da je ona izbalansirana i sa jedne i sa druge strane, ali to ipak nije realno s obzirom na to da je reč o različitoj veličini naših ekonomija. Naš cilj je da se srpski proizvodi nađu i na tržištu Federacije BiH, ali neki posrednici između srpskih kompanija i preduzeća iz Federacije prave određene probleme. Naš interes je da se potpisani Cefta sporazum, koji zamenjuje tridesetak bilateralnih trgovinskih sporazuma, u celosti poštuje i da to bude pravilo ponašanja za sve potpisnike sporazuma.
Mi smo nedavno imali jednu situaciju kada je Parlament BiH usvojio zakon prema kojem se uvode carine za poljoprivredne proizvode iz Republike Srbije i Hrvatske. To je predstavljalo kršenje potpisanog Cefta sporazuma. Neposredno posle toga imali smo poslovni forum, odnosno sastanak predsednika privrednih komora zemalja potpisnica Cefta sporazuma kada smo zajednički potpisali jednu deklaraciju i insistirali kod izvršne vlasti BiH da se taj zakon ne primeni. Raduje me što taj zakon ipak nije stupio na snagu, jer bi to značilo diskriminisanje proizvoda iz Srbije i Hrvatske. U tom slučaju na tržište BiH uvozili bi se proizvodi iz drugih zemalja – na primer, iz Mađarske, Njemačke, Italije i nekih drugih zemalja. To nama naravno nije cilj.
Usvajanje tog zakona tražili su ovdašnji poljoprivrednici, tvrdeći da ih uništi prekomjerni uvoz i da nisu u ravnopravnom položaju sa poljoprivrednicima u tim zemljama zbog većih subvencija koje oni dobijaju i vancarinskih barijera koje su Srbija i Hrvatska uvele za proizvode iz BiH. Kakav je Vaš stav o tome?
BUGARIN: Necarinske barijere svi imaju i mi iz privrednih komora stalno se borimo protiv toga. Ima nekoliko vrsta tih necarinskih barijera, počev od onih tehničkih, necarinskih barijera, preko nedovoljno tehnički uređenih i opremljenih graničnih prelaza, pa do nedovoljnog broja carinika. Ima tu i nekih izmišljenih procedura koje nisu postojale čak ni u onim bilateralnim sporazumima. Mi kao poslovne asocijacije svakodnevno insistiramo da se te necarinske barijere ukidaju i da se – ako se ukinu – ne uvode neke nove necarinske barijere. Nažalost, u kriznim vremenima i situacijama mnogi pribegavaju i tim merama. Mi naravno ne zagovaramo uvođenje novih necarinskih barijera, već olakšavanje protoka roba i rada privrednika.
Mi ukazujemo i insistiramo i na međusobnom usaglašavanju fito sanitarnih, veterinarskih i zdravstvenih uverenja, na čemu više moraju da porade resorna ministarstva. Oni dakle moraju da sednu i usaglase ta dokumenta da bi ona mogla biti obostrano priznata između pojedinih zemalja. Tada bi i zadržavanje na graničnim prelazima značajno bilo smanjeno upravo zbog tih administrativnih procedura.
Da li ste Vi zadovoljni dostignutim stepenom privredne saradnje Srbije i RS?
BUGARIN: Veoma je dobra naša privredna saradnja. Ta saradnja ima permanentan rast od 2002. godine. Kad je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni ta privredna saradnja čini mi se da je dostigla ekspanziju prošle godine. Nama je naravno i dalje cilj širenje privredne aktivnosti i sa još nekim preduzećima, kao što je to uradio “Telekom”, kao što su zajedničke poslovne aktivnosti ZOIL “Dunav” i “Kosig Dunav”. Cilj nam je dakle i formiranje zajedničkih poslovnih kompanija i džoin tvenčera i nekih zajedničkih kooperantskih aktivnosti na kojim možemo postići i unaprediti privredne aktivnosti i zajednički se pojaviti na trećem tržištu. Ja naprosto ne doživljavam privredu Srpske kao neku konkurenciju, već kao kompatibilnu privredu, jer su to kompanije koje su praktično do juče bile povezane. Te kompanije mogu opet da se povežu u svim sektorima i privrednim granama gde to sektorsko povezivanje znači samo unapređivanje već postojećeg i dobrog ekonomskog i privrednog okvira naše dve zemlje.
Rekli ste da je privredna saradnja Srbije i RS dobra – u kojim djelatnostima bi se ona ipak trebalo da poboljša?
BUGARIN: Čini mi se da bi u sektoru usluga mogli jedni drugim da ponudimo mnogo više. U turizmu takođe. Tu pre svega mislim na unapređenje poslovne saradnje na Jahorini, ali i na nekim turističkim destinacijama u Srbiji. Tu bismo mogli da idemo i sa zajedničkim promotivnim aktivnostima na inostranim sajmovima turizma. Tome bi i jedni i drugi morali da damo mnogo veći značaj. Za strance smo mi u turizmu interesantni kao region, a kao segmentirana tržišta sigurno imamo mnogo manje šansi.
Možete li nešto da kažete o dosadašnjim ulaganjima srpske privrede u privredu RS?
BUGARIN: Od 1994. do 2008. godine investiciona ulaganja kompanija iz Srbije u preduzeća u Srpskoj iznosila su nešto više od 820 miliona evra. Tako je učešće Srbije u ukupnim stranim investicijama u BiH 22,7 odsto. Naša je želja da se trend ulaganja srpske privrede u ovaj region nastavi i poveća. Postoje ozbiljne ideje i želje da se zajednički investira i ulaže u oblasti energetike.
U koja preduzeća u RS je do sada privreda Srbije najviše ulagala?
BUGARIN: Najveće ulaganje je u kupovinu “Telekoma” i iznosila su 646 miliona evra, “Hemofarm“ je u Banjaluci investirao 17,1 milion evra, „Galames“ iz Beograda je ovde uložio 9,7 miliona evra. U otvaranje komercijalne banke u Banjaluci investirano je deset miliona evra. “Svislajn” kupio je za milion i 500 hiljada maraka Industriju alata iz Trebinja i obavezali su se da će još da investirati još više od 17 miliona maraka. Još je mnogo primera u kojim je u privatizaciji preduzeća u RS učestvovala srpska privreda. Srbija je svakako na ovom području jedan od najznačajnijih investitora.
Nezaobilazno pitanje je svjetska ekonomska kriza. Kako se ona manifestuje u Srbiji i koje su posljedice?
BUGARIN: Kao i sa BiH, odnosno RS, zbog ove krize beležimo pad spoljnotrgovinske razmene i sa svetom. Taj pad je 32,5 odsto. Jedina dobra stvar jeste ta što nam je pokrivenost uvoza izvozom u odnosu na prošlu godinu sada 55,5 odsto. To, nažalost, nije rezultat povećanja izvoza već posledica smanjenih privrednih aktivnosti u Srbiji. Iako je bilo planirano da će u Srbiji bruto društveni proizvod zabeležiti pad po stopi od dva odsto. Mi smo govorili i bili bismo zadovoljni da smo ostvarili nultu stopu . Ipak, u prvom polugodištu ove godine BDP zabeležio je pad po stopi od 4,5 odsto. Međutim, ako se ima u vidu da smo poslednjih pet-šest godina beležili kontinuirani rast, koji je iznosio između 4,5 i 6 odsto, to znači da BDP nije imao pad od 4,5 odsto nego između osam i deset odsto.
To se već oseti i reflektuje se na sve segmente života. Isto tako, direktne strane investicije u Srbiji u prethodnim godinama iznosile su između dve i tri milijarde evra godišnje. Za šest meseci ove godine imali smo strane investicije negde oko 700 miliona evra i već sada je jasno da ćemo ove godine zabeležiti drastično smanjenje direktnih stranih investicija. Prethodnih godina prihodi od privatizacije iznosili su između 300 i 400 miliona, a za šest meseci ove godine oni su manji od 70 miliona evra. U ovoj krizi na površinu su isplivali i neki naši problemi, a to je nivo javne potrošnje, koji je neprimereno visok u odnosu na nivo proizvodnje.
Javna potrošnja nam je za 20 odsto veća od proizvodnje, tako da nam je budžetski deficit znatno veći od projektovanog. U martu ove godine naša vlada razgovarala je sa MMF-om. Tada smo imali dozvoljeni projektovani budžetski deficit od tri odsto.
Sada moramo ponovo da tražimo da nam odobre povećanje budžetskog deficita i u toku su pregovori sa MMF-om, koji će da traju do 2. septembra. Verujem da će ti pregovori da se završe na zadovoljstvo i vlade Srbije i srpskih privrednika i da će nam biti odobren taj budžetski deficit od 4,5 odsto, da neće biti povećan porez na dodatu vrednost, koji je u ovom momentu u Srbiji 18 odsto po višoj stopi i osam odsto po nižoj stopi.
Verujem takođe da neće biti novih opterećenja i nameta na srpsku privredu ni u na planu poreza na lična primanja, jer je bilo predloga da se povećaju porezi na plate koje su veće od 40 hiljada dinara. Dakle, sve što bi činilo novo opterećenje značilo bi guranje privrede u zonu sive ekonomije, jer nivo profitabilnosti naše privrede ne može da plaća veća opterećenja. Osim toga, direktan odraz svetske ekonomske krize je i pad industrijske proizvodnje, koji je u pojedinim sektorima čak i do 70 odsto, kao u sektoru građevine i sektoru industrije građevinskog materijala. U prerađivačkoj industriji taj pad je do 20 odsto.
Generalno, za šest meseci ove godine pad industrijske proizvodnje u Srbiji veći je od 14 odsto. Naravno, s tim ide i hronična nelikvidnost srpske privrede. U srpskoj privredi najveći deo su mala i srednja preduzeća, a ona su i u prethodnom periodu bila najveći ovisnik od bankarskih kredita. Ove godine ti bankarski krediti su izostali. Vlada Srbije činila je određene napore da obezbedi kredite sa subvencionisanim kamatnim stopama, koje su regresirane sa tri odsto. SRNA
