BEOGRAD, Zbog malog priliva od poreza, Srbija je primorana da uzima kredite za tekuće poslove, čime bi dug države mogao da dostigne 50 odsto BDP-a, javio je RTS.
Svakog mjeseca manjak u državnoj kasi uvećava se 12 do 15 milijardi dinara, jer su rashodi države veliki, a priliv od poreza smanjen zbog ekonomskog pada.
Do kraja godine, manjak će biti oko 150 milijardi dinara, odnosno tri puta veći od prošlogodišnjeg. Država je najavila da će uzeti nekoliko milijardi evra novih kredita, čime će njeni dugovi porasti na 50 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Iz Vlade poručuju da će zatvaranje budžetskog manjka biti deo platforme za pregovore sa MMF-om, ali o njoj ne žele da govore dok ne bude usaglašena u Vladi.
Osim aranžmana sa MMF-om vrjednog tri milijarde evra, država će od te međunarodne finansijske institucije krajem avgusta povući dodatnih 500 miliona dolara za potrebe deviznih rezervi.
U najavi je i ruski kredit od milijardu evra, kineski zajam za izgradnju mosta Zemun – Borča i krediti raznih međunarodnih institucija i komercijalnih banaka, namjenjenih kako za popunjavanje budžeta, tako i za projekte poput Koridora 10.
Tih, oko šest milijardi evra novih kredita, povećaće javni, odnosno državni dug, na 15 milijardi evra, što je polovina bruto domaćeg proizvoda.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević u izjavi za RTS strahuje da toliko zaduživanje države nije dobro.
“Bilo bi bolje napraviti projekciju za nekoliko narednih godina, a ne kratkoročno gledati kako ćemo uzeti kredite za budžet, devizne rezerve i likvidnost. Bolje bi bilo da ubrzamo promjene ekonomskog sistema kako bismo stvorili izvozno orijentisanu industriju, pomogli poljoprivredu, jer ćemo, u protivnom, ubuduće imati velikih problema”, smatra Kovačević.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić kaže za RTS da, ukoliko se ne radi na tome da Srbija postane atraktivna investiciona destinacija za izvozne sektore, a bez rekonstrukcije javnog sektora, nemamo mnogo opcija i moraće se dodatno zaduživati.
“Samo kupujemo vrijeme i doći ćemo u fazu da postanemo prezadužena država koja ne može da vraća dugove”, upozorava Šoškić.
Pojedini ekonomisti smatraju da je teško reći kada će tačno nastati problemi sa otplatom dugova, jer je nemoguće predvidjeti dalje zaduživanje i kraj recesije.
Trenutno, kada se na dugovanja države dodaju i dugovi privrede i građana, ukupan srpski spoljni dug iznosi 22 milijarde evra, što je skoro tri hiljade evra po stanovniku.
“Nije problem u veličini duga nego u veličini deviznog priliva. Ni sada Srbija nije prezadužena mjereno nivoom ekonomije, ali jeste nivoom deviznog prihoda od izvoza”, ocijenio je ekonomista Miroslav Zdravković.
Sve zemlje jugoistočne Evrope imaju znatno veće dugove, ali i pet do deset puta veći izvoz. Hrvatska, na primjer, koja ima sličan bruto domaći proizvod kao Srbija, duplo više duguje, ali ona samo od usluga u turizmu godišnje zaradi oko sedam milijardi evra, što je više od srpskog ukupnog izvoza.