STOKHOLM, Vlada Švedske saopštila je da planira da naredne godine utroši 60 milijardi švedskih kruna (7,3 milijarde dolara) ili dva odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na stimulisanje najveće nordijske privrede i borbu protiv nezaposlenosti koja je, kako je ocjenila, u dramatičnom porastu.
Vlada u Stokholmu će ove godine u te svrhe izdvojiti 45 milijardi kruna ili 1,5 odsto BDP.
– Ostvarujemo najslabiji privredni rast od Drugog svjetskog rata – izjavio je švedski ministar finansija Andres Borg i objasnio da je vlada izabrala jasan put koji karakteriše odgovornost za javno finansiranje, zapošljavanje i socijalnu zaštitu.
Novi stimulativni paket neophodan je radi ponovnog uspostavljanja privrednog rasta, pošto je globalna ekonomska kriza umanjila tražnju švedskih izvoznih proizvoda i zapretila velikim ukidanjem radnih mjesta. Nadoknade za nezaposlene i profesionalnu obuku nezaposlenih koštaće ove godine državu dodatnih 10 milijardi kruna, navedeno je u vladinom saopštenju.
Pad izvoza mogao bi ove godine da poveća stopu nezaposlenosti na 8,9 odsto i na 11,7 odsto u 2010, ukazalo je ministarstvo finansija, koje očekuje da švedski BDP ove godine opadne za 4,2 odsto, najviše za više od pola vijeka. Ove prognoze su zasnovane na pretpostavci da će centralna banka Švedske, Riksbank, do kraja godine sniziti baznu kamatnu stopu na 0,25 odsto i na tom nivou je zadržati i u 2010, pre nego što je poveća na 0,75 odsto u 2011 i 1,75 odsto u 2012. godini.
Vlada ne planira povećanje poreza, rekao je Borg i dodao da je prostor za dalje političke stabilizacione mjere veoma ograničen. On je ukazao da bi vlada mogla ubrizgati dodatni novac u domaće banke ukoliko to bude neophodno i objasnio da bi pogoršanje ekonomske situacije u baltičkim zemljama moglo da podstakne vladu na takav korak, s obzirom na to da švedske banke, prema podacima grupacije ING, imaju potraživanja u Letoniji, Litvaniji i Estoniji od oko 75 milijardi dolara.