BANJALUKA, Direktor Agencije za privatizaciju Federacije BiH Enes Ganić rekao je da od ukupnog broja do sada privatizovanih preduzeća, njih oko sto nije izmirilo obaveze za doprinose i samo za penziono-invalidsko osiguranje duguju najmanje 37,7 miliona KM.
Ganić je naveo da 15.000 radnika privatizovanih firmi čeka penzionisanje, te da je Vlada FBiH zadužila Zavod PIO, Poresku upravu i Finansijsku policiju FBiH da utvrde i naplate zaostala dugovanja za PIO, zdravstveno i osiguranje od nezaposlenosti.
“Nastojimo preko Zakona o radu obavezati kupce da izvrše taj dio obaveza. Kad bude uplaćeno PIO, najveći dio ljudi će otići u penziju i ostvariće prava kao penzioneri te imati besplatno zdravstveno osiguranje”, rekao je Ganić za “Nezavisne novine”.
Ganić smatra da je pitanje da li će preduzeća koja su u postupku pripreme za privatizaciju stići da se privatizuju, jer su mnoge dugove toliko nadmašili da je pitanje da idu u likvidaciju i stečaj.
Odgovarajući na pitanje da li postoji bilo kakav mehanizam zaštite firmi u periodu raskida kupoprodajnih ugovora koji na sudu traju godinama, a za koje vrijeme mnogo firmi nagomila gubitke i propada, jer kupac više nema interesa, Ganić je rekao da je taj dio pravno nepokriven i da ministarstva nemaju sluha za to.
“Predlagali smo da se izmjenama zakona o privatizaciji predvidi da Ministarstvo imenuje postprivatizacijskog direktora koji bi upravljao državnim kapitalom od momenta pokretanja procedure raskida ugovora do momenta raskida. Naši prijedlozi nisu prošli”, rekao je Ganić dodajući da je predlagano i da se privremeno imenuju uprava i direktor ili da se donese privremena mjera zabrane preprodavanja, izdavanja i otuđivanja imovine u vrijeme trajanja sudskog spora.
Ganić je rekao da je previše optimističan plan Agencije da za ovu godinu privatizuje 17 firmi.
“Možda uspije prodaja dijelova imovine koja nije profitabilna i tehnoekonomskih cjelina. Za KTK, `Šipad eksport-import`, Željezaru Zenica i `Agrokomerc` planirane su prodaje po tehnoekonomskim cjelinama i možda tu postoji šansa da se nešto privatizuje”, kaže Ganić.
On je dodao da je upitna privatizacija “Aluminija”, “Hidrogradnje” i “Energoinvesta”, a da je kada je riječ o telekomima, povučena “Politika privatizacije”