DOBOJ, Trenutno stanje u “Željeznicama RS” nije sjajno. Sistem o kojem se deceniju nije vodilo računa danas se nalazi u veoma teškom stanju. Dotrajala vozna sredstva, pruge u lošem stanju, veliki dugovi i nadolazeća globalna kriza, staviće ovo preduzeće na velike muke kako bi preživjelo.
Ipak, Petko Stanojević, direktor “Željeznica RS” je optimističan i najavljuje da će uprkos krizi “Željeznice” u narednim godinama početi s obnovom voznih sredstava i revitalizacijom pruge.
U kakvom su stanje ŽRS danas?
STANOJEVIĆ: ŽRS su danas poprilično zapuštene jer se u njih ozbiljnije nije ulagalo od završetka rata. Starost lokomotiva i vagona je oko 38 godina, a njihov vijek trajanja je 40 godina. Sam taj podatak govori da ćemo se za dvije godine naći u ozbiljnim problemima ako se pod hitno ne krene u obezbjećenje sredstava za njihovu kupovinu. I infrastruktura je u lošem stanju.
Koliko ŽRS dodatno opterećuje globalna kriza?
STANOJEVIĆ: Mi smo do septembra i oktobra bili nešto manje ispod plana u prevozu robe, ali od novembra počinje sa značajnim padom prevoza robe od čak 40 odsto. Razlog tome je smanjena usluga Biraču iz Zvornika i rudnicima Ljubija. Birač je smanjio prevoz za 50 odsto, a Ljubija za 25 odsto. Pretpostavljamo da će se taj trend i nastaviti.
Da li će se to odraziti na plate radnika?
STANOJEVIĆ: Ne mogu eksplicitno reći da neće biti bar umanjenja plata. Ja ću se truditi da do toga ne dođe, ali se mora misliti i na budućnost. Imamo zaposlenih 3.500 radnika i za njihove plate se izdvaja oko 50 miliona KM.
Kako posluju ŽRS i koliki prihod ostvaruju?
STANOJEVIĆ: Od države dobijemo 32 miliona KM od čega 28 miliona utrošimo za infrastrukturu, a četiri miliona za subvenciju putničkog saobraćaja. ŽRS ostvaruju prihod od teretnog saobraćaja od oko 34 miliona KM, koliko se procjenjuje da će biti u ovoj godini i još oko dva miliona od putničkog saobraćaja.
A koliki su gubici?
STANOJEVIĆ: Gubitak u putničkom saobraćaju nam je oko 20 miliona KM, 10 miliona smo bili dužni dobavljačima od čega je dobar dio vraćen, osam miliona su nam krediti, tako kad se sve zbroji i oduzme ostvaren je gubitak oko 10 ili 11 miliona, dok je planirani gubitak bio 14 miliona KM.
Taj gubitak je manji od planiranog zbog toga što se maksimalno pazilo na poslovanje već i zbog nerealizacije tendera.
To sad izgleda dobro, ali sad se te nabavke prenose u narednu godinu, a treba realizovati i nove. Takođe planiramo da uđemo u veće kreditne aranžmane.
Koliko vas opterećuju kreditna zaduženja?
STANOJEVIĆ: Imamo dosta kredita na godišnjem nivou. Godišnja rata je oko 10 miliona, ali pošto imamo dosta kredita sa grejs periodom vrijednost rate će rasti i do 20 miliona KM. Tu se ne računaju krediti koje ćemo tek početi uzimati.
Za šta su potrebni novi krediti?
STANOJEVIĆ: Mi moramo sad uložiti u kupovinu novih lokomotiva i vagona, a potrebno je veliko ulaganje i u njihove popravke kako za tri godine ne bi došli u situaciju da nemamo nijednu lokomotivu ni vagon. Mora se nastaviti sa elektrifikacijom, pruga ulagati u radionice da dobiju sertifikate jer sistem je u veoma teškom stanju.
Šta je do sad urađeno na revitalizaciji pruga i šta je dalje na redu?
STANOJEVIĆ: Urađena je pruga od Banjaluke do Jošavke, a sada se tenderom bira izvođač za radove od Jošavke do Kostajnice kod Doboja. Kad se završe ti radovi prosečna brzina na toj dionici će iznositi oko 120 kilometara na čas.
Sad nam je cilj da se remontuje pruga od Doboja do Prijedora i da popravimo telekomunikacije i postavimo nove optičke kablove na potezu od Doboja do Banjaluke. Sredstva će biti obezbijeđena iz kreditnih sredstava i Skupština akcionara ŽRS je dala odobrenje za podizanje prvog kredita od 55 miliona evra.
Gašenje linija bilo neminovno
Zašto je ukinut dio putničkih linija?
STANOJEVIĆ: Svima treba da bude jasno da željeznica nije socijalna ustanova. Mi od Vlade za subvenciju putničkog saobraćaja dobijamo četiri miliona. Gubitak koji se ostvaruje je 20 miliona KM što znači da direktno gubimo 16 miliona KM zbog putničkog saobraćaja. Onda se “Željeznice” kritikuju i govori se o negativnom poslovanju. Teoretski, nama bi najviše odgovaralo da uopšte nemamo putnički saobraćaj i tada bi se približili pozitivnom poslovanju. Naravno da do toga neće doći, jer bi taj posao pratila i velika otpuštanja radnika i nikome nije cilj da se takve stvari dešavaju.
Umanjenjem saobraćaja dobićemo uštedu od 2,6 do tri miliona maraka, što nisu beznačajna sredstva, a takođe ćemo imati oslobođene i tri do četri lokomotive za prevoz robe.
Poređenja radi, u FBiH ima 650 kilometara pruge, 40 parova putničkih vozova dnevno, a RS je na 425 kilometara pruge imala 80 pari vozova. S druge strane, u FBiH se vrši subvencija od strane kantona dok se kod nas naučilo da imaju vozove besplatno.
Povratak linija je moguć ukoliko se načelnici opština kroz koje prolaze ukinute linije dogovore da ih subvencioniraju.Nezavisne novine