BEOGRAD, Sredstva iz takozvanog ruskog duga namjenjena su za revitalizaciju HE „Đerdap 1” Elektroprivreda Srbije će u brojne investicije ove godine utrošiti 28,5 milijardi dinara, što je za 20 odsto manje nego prošle godine. Nadležni u EPS-u tvrde da će uprkos tome biti završeni započeti i najvažniji projekti u rudarskom i hidroenergetskom sektoru.
Dragomir Marković, direktor Direkcije EPS-a za strategiju i investicije, podsjeća da su prethodnih godina termoelektrane dobile dosta novca za obnovu postrojenja. Od 28,5 milijardi dinara u budžet EPS-a sliće se iz tekućeg poslovanja 12 milijardi dinara, od kredita 13 milijardi, sredstava kupaca 1,2 milijarde, donacija 976 miliona i ekološke takse 660 miliona dinara. On, međutim, dodaje da su neka od tih sredstava već „rezervisana”, jer je novac od donacija namjenjen regulisanju sistema otpepeljivanja u TENT B.
– Sredstva iz takozvanog ruskog duga namenjena su za revitalizaciju HE „Đerdap 1”. Kreditima se finansiraju i radovi na kopu „Tamnava – Zapadno polje”. Najveći kredit, koji će EPS tražiti od domaćih banaka, biće za preseljenje naselja Vreoci od 4,764 milijarde dinara. Taj kredit sačekaće dok se ne definišu sve potrebne odrednice, uključujući opšti interes, prostorno-plansku dokumentaciju, prateću dokumentaciju za eksproprijaciju. Kada je reč o sredstvima kupaca, veći dio biće uložen u revitalizaciju distributivne mreže – ističe Marković.
Najveća ulaganja u 2008. godini biće u rudarski i hidroenergetski sektor. Za Rudarski basen „Kolubara” i kop „Drmno” u Kostolcu biće izdvojeno 12,7 milijardi dinara, a za hidroelektrane, ne računajući obnovu HE „Đerdap 1” namenjeno je 2,3 milijarde dinara. U termoelektrane biće utrošeno sedam, a u distribucije više od pet milijardi dinara. Ostatak novca potrošiće se za tekuće investicije.
– Biće realizovano i više započetih projekata i radovi na njima neće se prekidati. Bez obzira na nestašicu sredstava, neće biti ugrožena nijedna od planiranih investicija – dodaje Marković.
Zbog manjka u kasi EPS-a neki važni radovi kojima se povećavaju proizvodne mogućnosti rudnika uglja i ulaganja u nove kapacitete za proizvodnju struje sigurno će kasniti. Pod znakom pitanja su i projekti koje finansiraju međunarodne finansijske institucije, kao što su smanjenje gubitaka u distributivnoj mreži, povećani problemi u priobalju HE „Đerdap” i otežano sprovođenje mera za očuvanje životne sredine. Politika
