VAŠINGTON, Bosna i Hercegovina bi, prema najnovijoj procjeni MMF-a, ove i naredne godine trebalo da ostvari ekonomski uspon od 5,5 odsto,predviđaju stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
U analizi kretanja evropske ekonomije, koja je objavljena na sajtu Fonda, eksperti MMF-a su ocijenili da će Srbija tokom ove i naredne godine ostvariti privredni rast od četiri, odnosno šest odsto, dok će Hrvatska ove godine imati nešto veću ekonomsku ekspanziju nego Srbija – 4,3 odsto, dok se za 2009. godinu toj zemlji predviđa nešto manji nivo ekonomskog rasta od četiri procenta.
Za Makedoniju u 2008. predviđa rast od 4,5 odsto, a za narednu godinu pet procenata.
Crna Gora bi ove godine trebalo da ostvari najveću stopu ekonomskog rasta u regionu zapadnog Balkana – od 7,2 odsto, ali će dogodine privredna ekspanzija u toj zemlji biti niža – 5,4 procenta.
Navedene zemlje regiona, ali i druge evropske zemlje s privredama u tranziciji, ostvariće u analiziranom periodu dalju privrednu ekspanziju, ali će stopa rasta biti nešto niža nego u prethodnom periodu.
Eksperti MMF-a navode da se u većem broju tranzicionih evropskih zemalja uočava brz rast spoljnog debalansa, uključujući i veoma visoke deficite u bilansima tekućih plaćanja i rast spoljnog duga, što uvećava rizik od “snažnog prizemljenja”.
U spisku mjera koje stručnjaci MMF-a preporučuju zemljama s rastućim deficitima navode se, prije svega, potezi na planu makroekonomske politike usmjereni ka prodbubljivanju strukturnih reformi da bi se na taj način što prije prevazišli postojeći debalansi.
Novčano-kreditna politika je u većini tranzicionih zemalja dosta liberalna, ocjenjuje MMF i predlaže da se, prema realnim mogućnostima, u nekim zemljama vodi strožija monetarna politika.
MMF takođe ukazuje da u tranzicionim privredama još nisu u dovoljnoj mjeri iskorišćene prilike za bržu budžetsku konsolidaciju koja bi trebalo da igra veću uslugu u usmjeravanju unutrašnje tražnje, posebno u zemljama koje u centar pažnje, kad je riječ o novčano-kreditnoj politici, stavljaju problem valutnog kursa.
Postoji čvrsta veza između strukturnih reformi i potencijalnog rasta u tranzicionim zemljama, navodi se takođe u analizi MMF-a, uz napomenu da baš dosljedni reformski potezi mogu usmjeriti ključne privredne resurse u sektor spoljnotrgovinskih proizvoda, što može bitno doprinjeti smanjenju postojećih spoljnih debalansa.