LONDON, Neudate žene sve češće ostaju da rade i poslije kraja radnog vremena kako bi napredovale na poslu.Žene bez partnera koje su se posvetile karijeri imaju više šanse da će raditi prekovremeno i da za taj rad neće biti plaćene. Novo istraživanje pokazalo je da neudate žene u tridesetim u prosjeku rade 7,4 sati nedeljno prekovremeno, što iznosi 43 dana godišnje.
To znači da milioni žena na posao dolaze ranije, preskaču ručak i odlaze kasnije sa posla.Istraživanja su pokazala da one često rade i vikendom, kad moraju da odgovaraju na poslovnu prepisku i telefonske pozive. Stručnjaci kažu da je razlog takvom stanju taj što žene osećaju da moraju više da rade i trude se, posebno u muškom okruženju, u kojem su im šefovi muškarci.
Druge, pak, bez obzira na ambicije, nemaju izbora i prihvataju sve više radnih zadataka. Izvještaj „Trejd junion kongresa” otkriva kako su žene kojima uglavnom nije plaćen prekovremeni rad osobe bez partnera u dobi između 30 i 39 godina.
Za mnoge je to vrijeme u karijeri kada pokušavaju da se promovišu i daju maksimum.Međutim, Brendan Barber, glavni sekretar „Trejd junion kongresa” upozorava kako mnogi šefovi jednostavno smatraju da njihovi zaposleni moraju da rade prekovremeno.
– Ne kažemo da zaposleni moraju striktno da gledaju na sat ili da ne treba da se angažuju ako je nešto hitno, ali prekovremeni sati se obično uzimaju zdravo za gotovo. Ipak, trebalo bi imati na umu da dugotrajni prekovremeni rad može da bude štetan za zdravlje, ali i za odnose među ljudima – upozoravaju iz „Trejd junion kongresa”.
Izveštaj pokazuje da dolazak djeteta mjenja prioritete žena, pa više nisu spremne da ostaju na poslu duže od radnog vremena. I dok su same žene spremnije da ostaju prekovremeno i besplatno, na to je spremno samo 17 odsto majki. One koje odluče da rade prekovremeno, čine to u manjoj mjeri, oko 5,7 sati nedeljno.
– Žene su stavljene u nezgodan položaj. Prisiljene su da biraju između brige za porodicu i napretka na poslu koji se ponekad mjeri i brojem sati koje mogu provesti u kancelariji – kaže Kat Banijard iz Udruženja za ravnopravnost „Fosit sosajeti”.
Međutim, važnije od samih sati prekovremenog rada je to što su oni neplaćeni, pa tako oko pet miliona radnika za svoj rad ne dobija novčanu nadoknadu. Prosječan broj neplaćenih sati nedeljno je sedam sati i osam minuta, što bi poslodavce godišnje stajalo 5.000 dolara po zaposlenom.
