BEOGRAD,Srpsko finanijsko tržište uskoro će imati znatno bogatiju ponudu za ulaganja u investicione fondove. U Srbiji radi osam investicionih fondova, a još nekoliko je podnjelo Komisiji za hartije od vrijednosti zahtjev za dozvolu za rad. Početna cijena investicione jedinice je ovde obično hiljadu dinara. U Srbiji je ovo, kao i u svijetu, zgodan vid kolektivnog ulaganja koji se više isplati od štednje a manje je rizičan od samostalnog nastupa na berzi.
Očigledno je i da investitorima ovog tipa nije promaklo da štednja u Srbiji raste i da je već prešla pet milijardi evra, pa smatraju da bi dio ovog novca mogao da se prelije u njihove jedinice. Da bi bili na oku građanima koji imaju šta da ostave na stranu, pa i da ulažu, investicioni fondovi sve češće prodaju svoje jedinice preko banaka. Tako Citadel fond sarađuje da Folks bankom, a nov pristup priprema i Fima Internacional.
O tome zašto u Srbiji raste broj fondova predsjednica Upravnog odbora Fima Internacional Jelena Cvjetan kaže:
-Interesovanje je potpuno razumljivo s obzirom na potencijale kojima Srbija raspolaže. Ovde je jako malo privatnih investitora koji samostalno nastupaju a nivo znanja i praksa su na prilično niskom nivou. Iskustvo govori da je u takvoj situaciji investicionim fondovima lakše da zadobiju poverenje manjih investitora, jer su oni institucije kolektivnog ulaganja. U razvijenim zemljama ima više investitora koji angažuju privatne savetnike. Tamo su ljudi navikli da investicione jedinice mogu da padaju ali i da rastu. Kod nas je bilo iznenađenja kada se to nedavno dogodilo ali opšte ocjene stručnjaka govore da je privreda zabilježila bolje rezulate nego prethodnih godina, a to znači da bi tržište akcije, a sa njim i investicioni fondovi, opet moglo da bilježi uzlete. To će se i dogoditi onog momenta kada ne budemo imali visok nivo političkog rizika.
O tome koje su u ovom trenutku mane a koje prednosti ovog tržišta naša sagovornica kaže da je nezavršen proces privatizacije usporio razvoj tržišta kapitala, kao i već pomenuti politički rizik, a zatim je tu i mali broj hartija kojima se trguje, nizak nivo korporativnog upravljanja te nedostatak kadrova. A prednosti su veliki potencijal tržišta, privreda koja je u razvoju, što pruža mogućnost da se na tržištu postigne dobra pozicija i ostvare visoke zarade. Da bi razvoj dobio na ubrzanju potrebno je analizirati sve propise koji kod nas u ovoj oblasti važe a zatim ih uporediti sa sličnim u zemljama u tranziciji ka EU i uskladiti sa njima. Pre svega treba regulisati inicijalnu javnu ponudu, tržište dugovnih hartija od vrednosti kao što su državne, korporativne obveznice te one koje će izdavati lokalne samouprave. A jedna od oblasti koja zahteva hitnu inovaciju su i porezi. Pravna lica i građane treba osloboditi poreza koji plaćaju na investiranje u hartije od vrijednosti. To se pokazalo dobro na drugim tržištima poput Slovačke, Češke, Hrvatske, Bosne, Poljske, pa čak i Crne Gore gde se to osetilo uprkos činjenici da je tržište jako malo. Ako jedan ulagač investira i ostvari dobit, na to će platiti porez. Iskustva pokazuju da oni koji ostvare dobit nastavljaju da ulažu bar jedna dio a drugi ode u potrošnju gde se opet plaća porez na istu dobit, što dovoljno govori samo po sebi.
Kada biraju gde će investirati, u penzione i investicione fondove ili banku – prema rečima naše sagovornice – klijenti treba da znaju da investicione jedinice donose bolji prihod nego depoziti kod banaka, ali je potreban duži period da se to postigne. Penzioni fondovi su vrsta osiguravajućih programa sa elementima štednje. Investicioni fond je institucija ulaganja koja sa sobom nosi određeni rizik, ali je on znatno manji nego kod direktnih ulaganja. Zato je neminovno da se lepeza usluga širi.
– Mi klijentima sem brokerskih usluga pružamo i kompletno vođenje portfelja.Odnosno, pored jedinica Fiminog proaktiv fonda stručno lice će za njihov račun kupovati hartije od vrednosti i praktično se starati da se klijentova sredstva što bolje investiraju. Sve više pojedinačnih investitora ima u Vojvodini, pa zato naša brokerska kuća već radi u Novom Sadu – kaže Jelena Cvjetan.