SOFIJA, Stela Hakimova, profesorka u penziji, priznaje da više ne može da zapamti koliko košta litar mleka u sofijskim prodavnicama. Gotovo svakodnevno je prodavci iznenade novim, nešto malo višim računom. Nedavno je, dodaje Hakimova, poskupelo i ulje i sada se prodaje po ceni od 1,5 evra po litru. – Sa penzijom od 100 evra teško da može da se pregura mesec. Moram da kažem da ima ljudi koji primaju i manje. Srećna okolnost je to što znam srpski jezik, pa me s vremena na vreme neko angažuje kao prevodioca i tako pokušavam da dopunim kućni budžet – iskrena je Hakimova.
Prema podacima bugarske statistike, inflacija se već kreće u rasponu od osam do 10 odsto, a tamošnji stručnjaci predviđaju da će do kraja godine ona premašiti 12 procenata. Samo u avgustu, primera radi, cene hrane, koje su najviše pogurale inflaciju, bile su za sedam odsto više nego u junu.
U 2006. godini Bugarska je imala inflaciju 7,3 procenta koja se ubrzala po pristupanju u Evropsku uniju, jer se, kako ocenjuju ekonomski analitičari, odugovlačilo sa deregulacijom i ispravljanjem nivoa cena.
Mnogi privrednici smatraju da će ovaj rast cena na malo sve više približiti bugarske cene cenama u briselskom carstvu.
Niža cena radne snage, nepostojanje carina na uvoz iz zemalja EU i niži standard stanovništva, dosad su bili glavni razlog zbog koga su cene hrane u Bugarskoj bile niže nego u razvijenim zemljama Evrope ili u Srbiji.
Tako primera radi, kilogram krompira košta oko 100 dinara, jabuke su od 50 do 80 dinara. Mleveno svinjsko meso staje 200 dinara, dok se svinjski vrat prodaje po ceni od 360 dinara. Slatkiši su dosta jevtiniji negu Srbiji, pa tako čokoladica „kit ket” košta 20 dinara, a čokolada „milka” od sto grama staje oko 60 dinara.
U Bugarskoj se, kako pokazuju izveštaji iz trgovina, za 30 odsto više prodaju bombonjere nego čokolade, pa tako bombonjera od 200 grama košta 80 dinara.
Ovako niske cene slatkiša objašnjava činjenica da u Bugarskoj najveći svetski proizvođači, ako što su „Nestle”, „Kraft” i „Ferero” imaju svoju proizvodnju.
Takođe, u ovoj susednoj zemlji posluju gotovo svi poznati strani trgovinski lanci.
Bez obzira na to što ove cene deluju niže nego u Srbiji, ne treba zaboraviti da su prosečne plate u ovoj najmlađoj zemlji članici Evropske unije svega 160 evra.
Još neke od specifičnosti bugarskog tržišta su to što 60 odsto prometa u grupi mesnih prerađevina čine trajni proizvodi, dok je prodaja svežeg mesa gotovo zanemarljiva. Sa druge strane, u poslednjih nekoliko godina povećala se prodaja sveže ribe, a samim tim i pala cena ove namirnice.
U ukupnom prometu, mleko i mlečni proizvodi učestvuju sa 12 odsto, a od toga čak 80 odsto su kiselo mleko i sirevi. „Turska” kafa čini manje od 15 odsto prometa, najviše u ruralnim oblastima, dok instant, filter i espreso nose više od četiri petine prometa u gradovima. Ovde se, takođe, prave i vrlo dobra vina.
Trgovci ističu da domaće stanovništvo najčešće kupuje strana vina, dok stranci, koji žive u Bugarskoj, radije pazare domaća. Politika
