BRISEL, Avionski saobraćaj će biti obuhvaćen planom EU za smanjenje emisije štetnih gasova do 2011. godine, a od 2012. mora da se uključi i u sistem trgovanja kvotama za emisiju ugljen-dioksida.
Višemesečno „prijateljsko ubeđivanje” između ekološki svesnih evroposlanika i (naravno) komercijalno orijentisanih aviokompanija u Evropskoj uniji okončano je odlukom Evropskog parlamenta (EP) da i avionski saobraćaj, putnički i teretni, mora biti obuhvaćen planom EU za smanjenje emisije štetnih gasova do 2011. godine. A ministri zaštite životne sredine EU posle toga su se dogovorili da sve aviokompanije koje lete na području Unije od 2012. moraju da se uključe u sistem trgovanja kvotama za emisiju ugljen-dioksida. Uprkos protestima Asocijacije evropskih avioprevoznika (AEA) i tvrdnjama kako će njene članove ove mere koštati više od 160 milijardi evra – što će se nužno odraziti i na cene usluga i konkurentnost – poslanici EP su glasali za predlog da i količina ugljen-dioksida koju emituju letelice bude uključena u ukupne kvote dozvoljene emisije ovog gasa, glavnog krivca za fenomen globalnog otopljavanja i efekat „staklene bašte”.
Evropski avioprevoznici će morati da smanje nivo zagađenja za 10 odsto u odnosu na prosečnu emisiju ugljen-dioksida u periodu od 2004. do 2006. godine, što će, prema rečima evropskog komesara za zaštitu životne sredine Stavrosa Dimasa, biti njihov doprinos borbi protiv klimatskih promena. Kompanije koje troše više goriva od utvrđenih kvota mogle bi da budu kažnjene plaćanjem dodatnih novčanih iznosa. Dimas je podsetio da su u poslednjih sedam godina avionske kompanije gotovo udvostručile nivo SO2, a kad bi nastavile ovim tempom, do 2012. taj nivo bio bi povećan za 150 odsto. „Uradili smo ono što su od nas očekivali građani EU”, izjavio je Dimas.
Poslanici EP su, inače, ocenili da je prvobitni predlog Evropske komisije o zadržavanju sadašnjeg nivoa zagađenja u vazdušnom putničkom i teretnom saobraćaju „suviše skroman”, pa su ga pooštrili. Na veliku žalost grupe „zelenih”, ipak nisu otišli toliko daleko da prihvate njihove još strože zahteve, kao što je, recimo, da polovina (a ne četvrtina) dozvola za aviokompanije bude pribavljena na javnim aukcijama.
Fernando Konte, predsedavajući udruženja AEA, rekao je briselskom „EU obzerveru” da odluka Evropskog parlamenta znači veliko opterećenje ne samo za avioprevoznike, već i za ekonomski rast i razvoj turizma, naročito u novim članicama EU. Prema računici Evropske komisije, cene avionskih karata bi mogle da poskupe za 1,80 do devet evra nakon što i vazdušni saobraćaj potpadne pod šemu redukcije štetnih gasova, što je, kako obrazlažu, neznatan trošak u odnosu na dobrobit koju će ova mera doneti očuvanju čovekove okoline, ali i u odnosu na posledice poskupljenja nafte.
Evropski parlament je prihvatio još jednu meru koja se nikako ne dopada aviokompanijama, a to je da o njihovom učešću u šemi kupovine i prodaje SO2 više neće moći da odlučuju pojedine zemlje na osnovu svojih nacionalnih planova, već će se primenjivati harmonizovani metod raspodele na nivou EU. Politika
